Зорислав Паунковић: МОБИЛНИ (једнодневна презентација фотографија)

Владимир Коларић

ЦЕЛУЛАРНИ ЗЕН

 

У Дому културе Студентски град, 18. октобра одржана је једнодневна презентација фотографија познатог српског русисте Зорислава Паунковића, под насловом „Мобилни“. На три екрана смењивале су се Зорислављеве фотографије настале употребом фотоапарата примитивног (непаметног) мобилног телефона, чији је медиј презентације била (и остала) друштвена мрежа Фејсбук.

Друштвена мрежа у својој тренутности и ефемерности може да буде медиј уметности, под условом да саму ту уметност у њеном настанку и естетском профилу такође карактеришу ефемерност и тренутност, што је са овим зен бљесковима непоседног ауторовог окружења свакако случај.

Тим пре што предмет ових фотографија, ако и јесте Београд, оно свакако није свакодневница, бар не у уобичајеном смислу речи. Аутор не слика комаде београдске социјалне стварности, и ако ове фотографије и јесу документ и ако сведоче свакодневницу, оне су пре један „субјективни“, унутрашњи документ и субјективна, унутрашња свакодневница, једно искуство погледа, само мојих погледа, и искуство погледа као догађаја, у свој њиховој макар и привидној случајности, неодређености, успутности.

Једна, колоквијално говорећи, зен мирноћа и медитативност ових снимака почива на форми која је на размеђу између предметности и апстракције, представљања и орнаментике, чији би сликарски корелат били Зорислављеви омиљени сликари какви су Никола де Стал или Ротко.

Ове примитивне фотографије посредоване популистичким и корпоративним медијем поседују бљесак једног сасвим традиционалистичког естетског идеала превазилажења границе између субјекта и објекта, посматрача и посматраног, речи и дела, ка нечем невидљивом и неизрецивом, недостижном и бескрајно другачијем и удаљеном, али што је и увек ту међу нама, што бисмо волели да је у сваком од нас.

Ето, и на овакав начин уметност не мора да нам нуди само комаде стварности, него и комаде колача, чега смо, у овим оскудним временима, итекако жељни.