понедељак, 28. мај 2012.

Program konferencije na Megatrend univerzitetu


Program naučnog skupa na Univerzitetu Megatrend na kom učestvujem.



ПРОГРАМ НАУЧНОГ СКУПА


„КУЛТУРНА ПОЛИТИКА, УМЕТНИЧКО СТВАРАЛАШТВО


И МЕДИЈСКА ПРАКСА У ФУНКЦИЈИ ОДРЖИВОГ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА”



Четвртак, 31. мај 2012. године, Мегатренд универзитет



9,00 – 9,45: РЕГИСТРАЦИЈА УЧЕСНИКА (хол Универзитета, Гоце Делчева 8)



10,00: СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ НАУЧНОГ СКУПА (амфитеатар А1)



Проф. др Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета: поздравна реч

Проф. др Миливоје Павловић, декан Факултета за културу и медије: место и улога Факултета у академској заједници Србије

Проф. др Драган Никодијевић, продекан за науку Факултета за културу и медије: о научноистраживачком раду на Универзитету и Факултету



11,00 – 11,30: ПАУЗА ЗА КАФУ (Клуб Универзитета)



11,30 – СЕКЦИЈА: „КУЛТУРНА ПОЛИТИКА И ОДРЖИВИ ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ”

(Модератор: доц. др Драган Ћаловић, сала А3)



Проф. др Весна Ђукић, Факултет драмских уметности, Универзитет уметности Београд: „Утицај културне политике на тржиште рада: нова радна места у области културе”



Проф. др Дејана Прњат, Академија уметности Београд: „Проучавање културне политике на београдским универзитетима: компаративна анализа силабуса”



Проф. др Ана Ланговић Милићевић, Факултет за пословне студије, Мегатренд унверзитет Београд: „Глобализација и интеркултуралност у управљању пословним системима”



Проф. др Гордана Комазец, Драгана Трифуновић, мастер, Мр Александра Живаљевић, Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет Београд: „Иновативност у српским медијским и културним организацијама”



Проф. др Мирко Милетић, Невена Милетић, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Културна политика у медијском систему Србије”



Доц. др Драган Ћаловић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Перспективе новог читања социјалистичког културног наслеђа земаља Западног Балкана”



Доц. др Љиљана Манић, Факултет за културу и медије, доц. др Марија Алексић, Факултет за пословне студије, Мирјана Танкосић, мастер, Мегатренд универзитет Београд: „Друштвена димензија награда у култури Србије”



Доц. др Златко Ланговић, Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет Београд: „Културолошки утицај на информациону технологију”



13,30 – 14,15: ЗАКУСКА (Клуб Универзитета)



14,30 – НАСТАВАК РАДА СЕКЦИЈЕ



Доц. др Радивоје Петровић, Академија лепих уметности Београд: „Транснационални културни империјализам као детерминанта одрживе културне и медијске политике”



Др Наталија Мацура, самостални истраживач: „Промена модела културне политике у Србији, увођењем Савета у процес одлучивања – студија случаја: музика”



Др Владимир Кривошејев, музејски саветник, Народни музеј Ваљево: „Унутрашња организација регионалних музеја у Србији – потребе за реорганизацијом”



Мр Ана Јурчић, Факултет за међународну економију, Николина Врцељ, Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет Београд: „Културна политика једнакости полова – улога жена у глобалном бизнису”



Доц. Ана Гњатовић, мастер, Милена Гњатовић, Факултет уметности Приштина – Звечан: „Култура медија – култура тржишта”



Весна Милановић Симичић, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Отуђење као култура”



Снежана Ђорђевић, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Oдрживост културног развитка у земљама транзиције”



Марија Боранијашевић, мастер, Висока пословна школа струковних студија Блаце: „Значај познавања енглеског језика за опште образовање младих у Србији у циљу одрживог друштвеног развоја”



Дискусија





11,30 – СЕКЦИЈА: „УМЕТНИЧКО СТВАРАЛАШТВО И ИЗАЗОВИ САВРЕМЕНОГ ДРШТВА”

(Модератор: доц. др Миомир Петровић, сала С1)



Проф. др Дивна Вуксановић, Факултет драмских уметности, Универзитет уметности у Београду: „Културна мисија уметности у епохи спектакла”



Проф. др Зоран Аврамовић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Уметничко знање и сазнање друштва”



Проф. др Сеад Алић, Центар за филозофију медија, Загреб: „Толстој и штампа, поруке о медију штампе ”



Проф. др Драган Никодијевић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Менаџмент и маркетинг у уметничкој пракси – за и против”



Проф. др Снежана Николајевић, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу: „Савремена музика у телевизијском простору – акција и интеракција”



Проф. др Михајло Ђорђевић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Семиотика гешталт принципа у креативном процесу код аудиовизуелних медија”



Доц. др Татјана Миливојевић, доц. др Драгана Јовановић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Непомирљивост информационо-технолошкe брзине и стваралачког ритма”



Доц. др Миомир Петровић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Морфологија митопоетског модела света, присуство мита у савременој нарацији”



13,30 – 14,15: ЗАКУСКА (Клуб Универзитета)



14,30 – НАСТАВАК РАДА СЕКЦИЈЕ



Доц. др Будимир Поточан, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Публицистичка и ина делатност Лазе Костића у Црној Гори”



Доц. др Смиљка Исаковић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Уметничка музика – има ли стратегије?”



Јелена Арнаутовић, мастер, Факултет уметности, Приштина – Звечан: „Чија је ово труба? Медијски стереотипи о фестивалу Гуча као симболу српског културног идентитета”



Доц. др Жељко Ђурић, Академија СПЦ Београд: „Нивои комуникације у синоптичким еванђељима”



Мр Јадранка Божић, Народна библиотека Србије: „Уметност као једна од појмовних универзалијских утвара непрегледне референцијалности”



Владимир Коларић, докторанд Факултета драмских уметности, Универзитет уметности Београд: „Уметност и енергија: модалитети односа између уметности и друштвене стварности”



Невена Јанићијевић Матић, Факултет за културу и медије, Мегатренд Универзитет Београд: „Утицај Борхеса на уметничко стваралаштво и медије”



Драган Јаковљевић, „Српске народне новине”, Будимпешта: „Уметничкко стравалаштво и изазови савременог друштва”



Дискусија



11,30 – СЕКЦИЈА: „МАСОВНИ МЕДИЈИ И МЕДИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КАО СУБЈЕКТИ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ И ПРОМОТЕРИ УМЕТНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА”

(Модератор: доц. др Виолета Цветковска Оцокољић, сала К3)



Проф. др Добривоје Станојевић, Факултет политичких наука, Уиверзитет у Београду, др Марко М. Ђорђевић, Педагошки факултет Јагодина, Универзитет у Крагујевцу: „Медијско представљање савременог уметничког стваралаштва”



Проф. др Биљана Ратковић Његован, Ива Шиђанин, Факултет техничких наука, Департман за индустријско инжењерство и менаџмент, Универзитет Нови Сад: „Kултурни садржаји у програмима Првог канала Радио-телевизије Војводине”



Доц. др Татјана Дуроњић, Факултет политичких наука, Студиј новинарства и комуникологије, Универзитет у Бања Луци: „Напредни корисници интернета у бионичкој комуникацији; емпиријски профил деце и младих у Бања Луци”



Проф. др Мира Ракић, проф. др Беба Ракић, Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет Београд: „Дигитална (р)еволуција и онлајн оглашавање”



Доц. др Марија Ћирић, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу: „Медиј радија у функцији афирмације уметничке музике”



Доц. др Татјана Миливојевић, Невена Миљановић, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Ријалити програми: банализација и културна ентропија”



Доц. др Наташа Симеуновић Бајић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд, др Луциа Веснић-Алујевић, Центар за европске студије Брисел, Александра Мајдаревић, мастер, Факултет за економију, финансије и администрацију Београд: „Телевизијско репризирање као могућа стратегија културне политике и одговор публике”



13,30 – 14,15: ЗАКУСКА (Клуб Универзитета)



14,30 – НАСТАВАК РАДА СЕКЦИЈЕ



Доц. др Весна Балтезаревић, Катарина Драговић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Mасовни медији и медијске организације као субјекти културне политике и промотери уметничког стваралаштва”



Доц. др Драгана Новаковић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Међународно комуницирање и интернет – глобална мрежа за глобалну комуникацију”



Доц. др Нада Торлак, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Презентација деце у штампаним медијима у Србији”



Доц. др Виолета Цветковска Оцокољић, Факултет за културу и медије, проф. др Татјана Цветковски, Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет Београд: „Савремено иконоборство: ишчезавање слике и медијски посредована идолатрија”



Мр Милева Павловић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Медијска пракса – духовни банкрот или постмодерна усамљеност?”



Мр Јован А. Ђукановић, Мегатренд универзитет Београд: „Српски филм и нови законски оквир”



Слободан Вулетић, мастер, Војислав Тодоровић, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Утицаји медија на културни живот деце”



Зоран Бранковић, мастер, Факултета за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Први трансцендентал симулираног света”



Александра Бокан, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Утицај дигитализације на савременог човека – да ли смо сви само један пиксел”



Дискусија



16,30: ЗАКЉУЧНА ПЛЕНАРНА СЕСИЈА (амфитеатар А1)

уторак, 22. мај 2012.

Simposion na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu

U subotu, 26. 5. 2012. govoriću u okviru Četvrtog bogoslovskog simposiona "Srpska teologija danas 2012", koji se održava na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tema je "Savremene perspektive estetike preobražavanja F. M. Dostojevskog", a program, sa ukupno 150 učesnika, može se naći ovde:
http://www.bfspc.bg.ac.rs/sr/informacije/cetvrti-godisnji-simposion-srpska-teologija-danas

Vladimir Kolarić (Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu)
"Savremene perspektive estetike preobražavanja F. M. Dostojevskog"

Апстракт: У раду се истражују савремене перспективе естетике преображавања Ф. М. Достојевског, односно могућности заснивања улоге и значаја уметности у савременом тренутку на темељима естетичких схватања Достојевског. Појам „естетика преображавања“ у раду означава естетички избор усмерен ка смисаоном и онтолошком преображавању стварности у процесу настанка уметничког дела, што се у ширем смислу тиче питања деловања (дејствовања) уметности на стварност, односно међудејства уметности и стварности, при чему је неопходно размотрити религијску (хришћанску) мотивацију таквог схватања уметности и стваралаштва, и њиховог смисла.

среда, 4. април 2012.

Vladimir Kolarić: "Apologija Zapada: Čaadajev, Dali, Vorhol" u pdf

Moj rad "Apologija Zapada: Čaadajev, Dali, Vorhol" dostupan je na internetu, u pdf-u, na stranici:
http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zbornikfdu/17/25/show_download?stdlang=mk

Radi se o jednom od dva moja zasad najznačajnija i u najvećoj meri sintetička rada, koji tek zahtevaju detaljniju razradu. Ovde se govori o ideji Zapada, tajni Zapada kako je vide njegovi apologeti i nudi se originalna klasifikacija od 14 osobenosti Zapada.

Vladimir Kolarić: Apologija Zapada: Čaadajev, Dali, Vorhol, u Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 17, 2010, str. 355-373.

среда, 28. март 2012.

Drama Vladimira Kolarića "Smrt u Parizu" u biltenu "Autori i drame"

Moja drama "Smrt u Parizu" izvedena na festivalu "Teatraljnij most" u Moskvi, predstavljena je u kvartalnom biltenu "Autori i drame" Ruskog autorskog društva. Uz osnovne podatke o broju uloga i dekoru, doneta je kratka precizna beleška o drami, kao i odlomak.
Beleška glasi: Многим более полувека прошло с окончания самой кровопролит-ной из земных войн. И если сербский драматург обращается к давне-му опыту, то наверняка делает это в связи с бомбежками на Балканах в новейшее время. Пытаясь сопоставить факты и понять, почему свя-щенные камни Европы в очередной раз заливают кровью.

Bilten je dostupana na:
http://rao.ru/publications/aip4_11.htm


Vladimir Kolarić: "Smrt u Parizu" (pozorišna drama)

уторак, 20. март 2012.

Najava na sajtu RTS

Ovako je na sajtu RTS najavljen ciklus od pet emisija (19-23. 3. 2012) u okviru kojih će se na Trećem programu Radio Beograda čitati moj rad o filmu i književnosti ("O odnosu filma i književnosti i filmskoj adaptaciji književne građe"):

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+3/1064110/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0+%E2%80%93+%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80+%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%9B.html

U utorak, 20. 3. drugi nastavak rada biće čitan u terminu od 20.40 h.

недеља, 18. март 2012.

"Film i književnost" na Trećem programu

Od ponedeljka 19. 3. 2012, od 21.30. na Trećem programu Radio Beograda počinje emitovanje (objavljivanje) mog dužeg rada pod nazivom "Film i književnost". Reč je o pregledu problema odnosna filma i književnosti i filmske adaptacije književne građe iz ugla "zajedničkog nasleđa" teorije filma, sa naglaskom na anglosaksonskoj tradiciji teorije adaptacije i ruskoj tradiciji estetike ekranizacije. O ovome kod nas nije mnogo pisano, a rad predstavlja deo mog doktorata pod nazivom "Film i književnost: Transformacija književnog teksta F. M. Dostojevskog u filmovima Živojina Pavlovića". Još jedan izvod iz rada trebalo bi da bude objavljen u Zborniku radova Fakulteta dramskih umetnosti (na temu Dostojevski i film), a drugi delovi biće predstavljeni što na Trećem programu, što na naučnim konferencijama i drugim naučnim časopisima.

субота, 3. март 2012.

Priča: Sunčeva devojka


Vladimir Kolarić


SUNČEVA DEVOJKA






Bilo je to još dok su Zemljom hodali dinosaurusi, a ljudi bili ogromni i živeli vekovima. Onda kad su na polovima bile prašume i nikad nije padala kiša.

Bodan se zaljubio u Sunčevu devojku.

«Ne smeš», rekao sam mu.

Bodan je bio najlepši od svih nas i bio je gord. Imao je crne pletenice sve do članaka.

«Misliš li da ja to ne mogu?» pitao me je.

«Znaš šta govore naši stari.»

Bodan se nasmejao i krenuo prema potoku. Sadan mi je prišao.

«Misliš da će se usuditi?» pitao je.

«Znam da hoće.»

«Šta će biti s nama...»

Potrčao sam za Bodanom. Video je da ga pratim i doviknuo mi nešto, sigurno podrugljivo. Znao je da je brži od mene.

Sunčeva devojka je sedela kraj izvora, na svom srebrnom prestolu. Nije bilo teško shvatiti zašto se Bodan zaljubio baš u nju. Gde god bi zemlju dodirnula njena plava kosa, nicalo bi bilje, sve lepše od lepšeg.

Nisam smeo da priđem. Posmatrao sam iz prikrajka, sakriven iza drveta hrasta.

Bodan je pružio ruku prema njoj. Ona se prezrivo nasmejala.

Bodan je skočio na devojku, oborio je, legao na nju.

Poželeo sam da je tu još neko, makar i Sadan, a najbolje neko stariji.

Pred sumrak je Bodan ustao sa Sunčeve devojke i krenuo kući. Pritrčao sam mu. Pogledao me je. Pobegao sam. Ne znam zašto, to više nije bio Bodan.

Ujutro sam došao kod njega kući. Nije hteo da izađe. Ušao sam, na silu. Bodan je bio prekriven opekotinama. Drhtao je.

«Ubij me. Molim te», rekao je.

Odjurio sam do potoka. Sunčeva devojka je i dalje bila tamo, na prestolu. Kosa joj je bila crna. Primetila me je i osmehnula se. Pobegao sam.

Naleteo sam na Sadana.

«Šta će biti s nama?» zavapio je, kad me je video sluđenog.

Dinosaurusi su se dozivali, iz daljina.

«Nešto se događa», rekao je Sadan. Znao je jezik dinosaurusa.

«Šta je ovo?» pružio sam dlan. Nisam znao da se to zove kiša.

I tada, nebo je bljesnulo.