понедељак, 01. март 2021.

Илија Бакић о књизи Тајна пурпурних зора

 Илија Бакић

ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА Владимира Коларића - (Не)поверење у Човека


Књигу „Тајна пурпурних зора“ Владимира Коларића (1975), у прошлогодишњем издању куће „Еверест медиа“, чини 60-так кратких прича-цртица које се крећу по „територијама“ познатим из српских народних песама и легенди односно хришћанских апокрифа и Индоевропског митолошког забрана.
с
Фото: Тајна пурпурних зора, насловна промо

Ипак, ове одреднице су само номиналне јер у причама није на делу ни историјска фактографија ни њена знана фантазијска надоградња, односно настављање исте (мање или више следствено В. И. Проповим теоријама). Ови се антрополошко-архетипски слојеви подразумевају као део културног фундуса читаоца и аутор „рачуна“ на њихово постојање јер је намеран да од тих темеља започне своју уникатну литерарну авантуру! Коларић све поменуте традиције третира као једно духовно тело; тај културолошки „објекат“ има одлике космолошког Сингуларитета у коме се, јер је ван-времен и над-времен, симултано стичу сви постојећи/могући елементи творећи ентитет који има засебан живот. Отуда у причама не само да се преплићу разнородне културолошке иконографије већ се и обрасци народних песама и легенди мењају и допуњују према искуствима и логици постојећих миленијума људске цивилизацијске самосвести окружене божанским (надчовечанским) силама. Стога најчешћи јунаци прича, који припадају српском средњевековном периоду (пре пада под Турке односно током њихове владавине-окупација) и носе знана имена (Краљевића Марка, Хајдука Вељка, Сењанин Јанка, Вожда Карађорђа, Светог Саве...), нису одиста они из десетераца нити из историјских докумената већ су специфична, Коларићевом руком саздана бића која се само делимично понашају и поступају као њихови темељни обрасци. А разлика између очекиваног понашања и оног описаног у причама јесте најпре у одступању од матрице, јер је њихов основни делатни принцип трагедијски и нимало херојски, уз повремено превладавање чисте радости лудизама и неодговорности за сопствено постојање. Слично се дешава и у причама у којима су актери  сасвим обичне јединке (Босиљка, Радан, Иво...); ни њихова поступања не подлежу само идиличним обрасцима части, поштења и људскости, већ су неретко (пречесто) потчињена поривима злобе, љубоморе, прељубе, зависти и подлости. Ни у групи људи нису бољи већ су спремни на дволичност, издају и убиство, из користољубља или из пуке обести. Коларић одбија да подржава матрице и није вољан да маскама племенитости и доброте скрива ружно и зло; таквим поступањем дарује животност причама иако оне израстају из темеља чију задату етичку ваљаност он ставља под сумњу.

Но, ово одбацивање никако не значи да је све иза маски ружно и недостојно; у низу епизода пламте љубав, саможртвовање, стид, понос и друге емоције које јединку чине племенитим, осећајним бићем. Ако је поверење у Човека у неким причама пољуљано, у другим се оно обнавља и буја новом снагом. Писац не бежи ни од позитивних ни од негативних емоција што даје пуну слику људских бића са свим врлинама и манама. Једнако тако се понашају и надприродна бића, од вила и змајева до божанстава, представљајући се (налик античким боговима) као одраз људског понашања – или су, ипак, људи одраз божанског понашања? У том се широком контексту безвремености (која подразумева настанак, трајање и нестанак) ишчитавају и религијска учења и институције иако су они најчешће залог телесне и духовне чистоте.

Сериозно бављење есенцијом емоција и поступцима који су одраз деловања елемената који људску врсту чине јединственом (али не етички савршеном), намеће језичку строгост и прецизност. Писац стога није маниристички китњаст и распричан већ аскетски смеран; употреба архаичних речи доноси племениту патину древности истовремено враћајући и свакодневним речима вулгаризацијом загубљену дубину. Започињући читање знатижељник бива преплављен утиском свечане важности текста да би, по склапању корица, био сигуран да је присуствовао обзнани књиге ванредне вредности.

Дневник, 28.2. 2021.

https://www.dnevnik.rs/kultura/knjiga/tajna-purpurnih-zora-vladimira-kolarica-nepoverene-u-coveka-28-02-2021?fbclid=IwAR1ZOGWlAFwnI0Ns5pLR_vtXANUT1DkBZootnppAUCv8rIQWujUiceZIJew 

петак, 11. децембар 2020.

Oнлајн промоција књиге ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА Владимира Коларића

Онлајн промоција зборке прича ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА Владимира Коларића одржана је 10. децембра 2020. и учествовали су Адријан Сарајлија, Зпран Стефановић и Тајана Потерјахин.


Промоција се може видети на Јутјуб каналу Владимира Коларића:


https://www.youtube.com/watch?v=4zOQms6e7kU&fbclid=IwAR3WOq7YdGEFA_iLhKkD-kuWwaORPZEt4WkgCuzsRuGgb-bLug0eIN0WfSo

четвртак, 03. децембар 2020.

Ивана Милаковић о књизи ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА

Сјајна списатељица Ивана Милаковић (Мачји снови) на свом блогу је написала неколико речи о збирци Тајна пурпурних зора:


Ивана Милаковић

Тајна пурпурних зора, Владимир Коларић. Збирка прича. 


Неке јунаке већ знате, мада можда не баш у оваквом издању, а опет, они су то, препознатљиви. Знате и неке приче, било зато што сте их буквално читали негде раније, било зато што сте нешто слично читали раније. Или помало слично. Или сте сањали тако нешто. Тек, биће вам познато.

Све је кратко, сажето, без непотребног детаљисања и развлачења (да не буде забуне, све што стварно треба да буде у причи и јесте у њој).

Ова збирка је излет у лепоте (и не само лепоте) колективног несвесног, као и светског (и нашег) културног наслеђа. Може да се чита у даху, а можете и да правите паузе и да јој се враћате, уз осећај да зарањате у познато које наново откривате.


https://ivanamilakovic.wordpress.com/2020/12/01/procitano-u-novembru-2020-godine-deo-prvi/?fbclid=IwAR2hYZfUVBkNcqW0uk8gqxuCA1epbQa7MGCSK0XcZa_atvihIcZvYIRgqr4 



среда, 25. новембар 2020.

Гордана Влајић о књизи ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА

Списатељица Гордана Влајић је написала кратак текст о збирци прича ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА

Гордана Влајић
"ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА", КЊИГА КОЈА ОСТАЈЕ ОТВОРЕНА.
На полеђини нове књиге Владимира Коларића, под насловом „Тајна пурпурних зора“, стоји испис о тематици: „Приче према мотивима народних песама и легенди, индоевропске митологије и хришћанских апокрифа. Кратке, усредсређене, интензивне, забављају и надахњују за откривање тајни нашег огромног наслеђа – и себе самих.“
Довољно.
Надаље ме је самосвојност овог дуговечног рукописа учинила саучесницом сваке од 64 кратких прича.
Мало је књига, које истински поучавају, и које при том, искористићу Гетеов позив на делотворност, појачавају нашу делатност непосредно је подстичући.
Са поверењем у посвећеништво читалаца ове књиге, не бих да умањујем сласт откривања „Тајне пурпурних зора“ нити се усуђујем да уперим прст у могуће правце њихових запитаности и спознаја током читања - над: личним и општим, над сопством и људством, над интуитивним и каузалним, над благословеним и анатемисаним, над светлима и светилиштима, над сврисходношћу и несврсисходношћу...
Духовна и материјална нераздвојива запретеност за овоземаљског човека је Гордијев чвор. У покушају да га развеже, греши и подвизава се. Мислим да је то разлог зашто добре књиге попут ове, остају отворене. Подстичу на размишљање: - Да ли се одмичемо или примичемо?

https://www.facebook.com/vladimir.kolaric.16/posts/3588386491228537?notif_id=1606306540065132&notif_t=feedback_reaction_generic&ref=notif



петак, 13. новембар 2020.

Приказ књиге ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА на сајту Право у мету!

 На сајту Право у мету, Давид Наум је написао приказ моје књиге ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА:

TAJNA PURPURNIH ZORA - VLADIMIR KOLARIĆ

I pre izlaska knjige iz štampe, čitalačka publika našeg Magazina je mogla da se upozna sa nekoliko priča iz pomenute zbirke. 64 priče smeštene u knjigu od nešto preko 120 stranica.

Odmah mi se nametnula ideja, odlično štivo “za laku noć”. Tematski veoma raznolike, u širokom rasponu vremena i prostora, a opet sve objedinjene veoma preciznim, i odmerenim rečenicama, gde se ni za jednu reč ne može reći kako je višak. Očigledno je ovde Gospodin Kolarić pokazao svu lepotu i preciznost srpkog književnog jezika. Sa druge strane, svoje dramaturško umeće je maksimalno iskoristio. Pažnju čitaoca  u svakoj priči “kupuje” prvom rečenicom i ne dozvoljava istoj toj pažnji da se umanji sve do kraja teksta. Rekoh, lepota i preciznost srpskog književnog jezika.

Namerno ponovo upotrebljavam ove zadnje reči, jer  spadam u one koje su, ne samo učeni od strogih profesora maternjeg jezika, već su isti   crvenim mastilom podvlačili reči koje su se nazivale provincijalizmi. U današnjim gramatikama takva odrednica  ne postoji (ili smo svi postali provincija, ili smo se svi potpuno opismenili), pa jezički znalci ne treba da se čude što za neku knjigu možemo (pre bih rekao moramo) da kažemo kako je pisana čistim srpskim jezikom, koji više ne možemo niti čuti, niti pročitati u medijima.

Srbi nisu maštali o gremlinima, kao nordijski narodi, jer su i u snovima teško bežali od realnosti, one jučerašnje i one, najverovatnije, sutrašnje, koja ih neminovno čeka, nisu imali vremena u dugozimskim noćima da izmišljaju bajke slične ruskim, niti su molitve Bogu duge kao u istočnih naroda, pa da junaci, i zli i dobri, budu iz panteona svetaca. Zbog svega toga su im i bajke, ako se išta kod srba može nazvati bajkom, životnije. Čak i kada se priča o događaju koji se zbio u bliskoj prošlosti, počinje se veoma često sa: “Legenda kaže”, ne bi li se sačuvala intimnost, to jest obraz onoga koga bi prepoznali u priči.

“Everest media” iz Novog Beograda nas je poštedeo mišljenja recenzenata, ako uopšte i postoje, valjda će svi izdavači shvatiti kako to ni jedan ljubitelj beletristike ne čita i da ta imena više odbijaju, nego što privlače čitaoce (o tome mnogo više, naravno i oštrije) u prikazu sledeće knjige.

Za budućeg čitaoca stoji kratko objašnjenje na poleđini: “Priče prema motivima srpskih narodnih pesama i legendi, indoevropske mitologije i hrišćanskih apokrifa.

Kratke, usresređene, intenzivne, zabavljaju i nadahnjuju za otkrivanje tajni našeg ogromnog nasleđa – i sebe samih.”

Iako nisam sklon citatima, postavio sam ovo kao primer sažetosti i istovremeno veoma odmerenog marketinškog poteza, kako bi  želja onoga ko se pred knjigom dvoumi, prevagnula na stranu koja glasi: Kupi i pročitaj!

Uočavam simboliku u onom broju 64. Toliko je polja na šahovskoj table, najdrevnijoj i najrasprostranjenijoj igri na svetu. Jedinoj misaonoj igri koja spada u sport. I jedinoj igri gde još čovek, sa mogućim kombinacijama u glavi, može da nadmaši i najjači kompjuter. Na budućem čitaocu je da otkrije sve magije Kolarićeve zbirke.

Autor često za početak priče uzima već poznati motiv, bilo da je iz narodne pesme, ili zapisanih priča tokom zadnja dva veka. Istorijske ličnosti dovodi od basnopisačkih, do antičkih dramskih situacija kako bi se došlo do onog što smo davno zaboravili i da postoji, a ime mu je naravoučenije. I baš ta dva pojma, narav i učenost, to jest mudrost, ovde su date u onom najkarakterističnijem obliku za ovaj narod i ovo podneblje. Tako se među koricama (volim taj “đački” naziv za omot) knjige nađe čarolija, od krajnje satiričnog prikaza postupka čuvenog Save Savanovića, do priča ispred kojih se sa punim pravom može staviti predložak Zen. Jer je Kolarić svom dramaturškom umeću, kao retko ko, dao punu slobodu i dobismo ono što poštovaoci lepih reči i misli sa težinom i ne treba da diraju, pogotovo da objašnjavaju. Iz tog razloga, prekidam… A Vi uđite u magiju broja 64 koju nam je ponudio Vladimir Kolarić .

David Naum

https://pravoumetu.com/2020/11/13/tajna-purpurnih-zora-vladimir-kolaric/?fbclid=IwAR1_0oGRz2h5HIZfFiZYdk2_mRuZEv1pFsF36f_1U9GGGuRZVzK0WnJTZvc 

среда, 28. октобар 2020.

Нова књига Владимира Коларића: ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА

Владимир Коларић: ТАЈНА ПУРПУРНИХ ЗОРА

приче, издавач Еверест медиа, 2020.

Продаја: http://www.everest.rs/2.html



Реч аутора

Збирка Тајна пурпурних зора састоји се из краћих прича према мотивима из српских народних песама и легенди, индоевропске митологије и хришћанских апокрифа.

Настала је у једном даху, без посебног предумишљаја, покренута снажном сликом планинског језера и над њим соколом, призваном читањем песме „Бог ником дужан не остаје“. Касније су се приче низале саме од себе, по неком свом реду који нисам мењао. А које су опет некако водиле потем колективног искуства, од архајских и паганских наноса из индоевропске, општесловенске и општебалканске прошлости ка христијанизацији, уз неизбежне искуства хајдучије, херојског бунта и завета. Уверен сам да су, ипак, а можда и понајвише, сведочиле о мом тадашњем, унутрашњем путу, који у основи никад не престаје.

Ове приче свакако нису пародија и демитологизација, али нису ни свечарске, помпезне, смртно озбиљне. У њима се трага за неким дубоким обрасцима, о тајнама оних пурпурних свитања из наслова, али их отвара и ка популарној култури и вишеслојној читалачкој и интерпретативној динамици.

Културолошки ове приче вероватно имају спој са нашим међуратним ауторима попут Растка, Настасијевића, Црњанског, Божовића, који су трагали за спојем традиције и модерности, који су градили у свом времену и тако да то што раде не буде учмало и досадно, али ослушкијући матерњу мелодију. Поетички, кад су ове приче у питању, сетим се речи Григорија Божовића из предговоружа збирке Под законом, где отприлике каже како он својим причама даје само обрасце и мотиве, које ће други тек разрађивати. А од којих је свака, додао бих, један филм у малом, једна целовитост која позива на развијање, али која је сама језгро и која баш зато садржи енергетски набој који једна разводњенија форма не би истрпела.

Не поредим се са Божовићем и ни са ким од поменутих, само говорим о неким сродностима, контекстима, додирима. Мислим да је Тајне пурпурних зтора тешко поредити са било чим; стоје издвојене, али пружају зраке свему и свакоме.

Књига је издата у едицији препознатљивој по фантастици, јер није први пут да су фантастичари први препознали оно што радим. То говори нешто о снази фантастике да препозна и представи неке од битних тенденција нашег времена, његову унутрашњу срж.

Владимир Коларић

(са сајта Српског књижевног друштва, https://www.skd.rs/vladimir-kolaric-tajna-purpurnih-zora/?fbclid=IwAR3vD869xmpDRTv4E-_YWWlp92RgU4-R2HAz_rN_RqM4xCLhrNX2sQIcL3M ) 


четвртак, 28. новембар 2019.

Радио драме Владимира Коларића

Владимир Коларић: Радио драме емитоване на Радио Београду (са линковима ка подкастима тамо где постоје):

„Пикменов модел”, драматизација приповетке Х. Ф. Лавкрафта, режија Зоран Рангелов, 13. октобар 2015. https://www.youtube.com/watch?v=d7qf6EiirJs

„Дете душе“, драматизација приповетке Константина Леонтјева, режија Зоран Рангелов, 27. октобар 2015. 

„Несмислице“, драматизација поезије Едварда Лира, режија Марија Крстић, 11. новембар 2015. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2098284/radio-igra.html

„Теразије“, драматизација романа Бошка Токина, режија Зоран Рангелов, 13. јануар 2016. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2170751/bosko-tokin-terazije-premijera.html

„Осветник“, драматизација романа Томаса де Квинсија, режија Зоран Рангелов, 9. фебруар 2016. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2201362/tomas-de-kvinsi-osvetnik-premijera.html

„Моравска ноћ“, драматизација романа Петера Хандкеа, режија Јелена Марковић, 27. фебруар 2016. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/radio-beograd-3/2223438/drama-treceg-programa.html

„Житије села“, драматизација романа Ивана Јовића, режија Зоран Рангелов, 30. април 2016. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/radio-beograd-3/2302201/drama-treceg-programa.html

„Пакао“, драматизација романа Рјуносуке Акутагаве, режија Зоран Рангелов, 11. октобар 2016. https://www.youtube.com/watch?v=h8UFyX12mRw

„Египћанка“, драматизација приповетке Бранимира Ћосића, режија Марија Крстић, 14. фебруар 2017. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2629082/paukova-mreza.html

„Панчатантра“, драматизација класичног дела староиндијске књижевности, режија Зоран Рангелов, 8. март 2017. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2654392/radio-igra.html

„Багра дише“, драматизација приповетке Илије Бакића, режија Милош Јагодић, 11. април 2017. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2696059/paukova-mreza.html

„Барбарогеније децивилизатор“, драматизација романа Љубомира Мицића, режија Зоран Рангелов, 10. мај 2017. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2728635/radio-igra.html

„Психопатак“, драматизација романа Војислава Деспотова, режија Милош Јагодић, 24. јун 2017. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/radio-beograd-3/2776392/vojislav-despotov-psihopatak-premijera.html

„Смртни бесмртник“, драматизација приповетке Мери Шели, режија Милош Јагодић, 10. октобар 2017. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2897857/.html

„Велико срце“, драматизација приповетке Меше Селимовића, режија Зоран Рангелов, 15. октобар 2017. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/2903342/radioteka-mesa-selimovic-veliko-srce-premijera.html

„Болесница“, драматизација приповетке Николаја Костомарова, режија Зоран Рангелов, 12. децембар 2017. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2968865/.html

„Доктор Глас“, драматизација романа Јалмара Седерберга, режија Марија Крстић, 24. фебруар 2018. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/3052964/jalmar-sederberg-doktor-glas.html

„Легенда о Уснулој долини“, драматизација приповетке Вашингтона Ирвинга, режија Зоран Рангелов, 14. март 2018. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3069722/radio-igra.html?fbclid=IwAR0CtG8UrUG9k1LHLpQS-r1NQV4AhrDoik9uUQbhhXQp5gTNjjSqAeJp7G0

„Портрет Едварда Рандолфа“, драматизација приповетке Натанијела Хоторна, режија Милош Јагодић, 10. април 2018. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3096019/paukova-mreza.html

„Стал Кијева“, драматизација приповетке Григорија Божовића, режија Зоран Рангелов, 15. април 2018. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/3103671/radioteka---grigorije-bozovic-stal-kijeva-premijera.html

„Мала од вртешке“, драматизација поезије Александра Миланковића, режија Марија Крстић, 9. мај 2018. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3130189/radio-igra-mala-od-vrteske-premijera.html

„Искушења“, драматизација приповетке Светислава Стефановића, режија Милош Јагодић, 17. јун 2018. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/radio-beograd-1/3162703/radioteka-svetislav-stefanovic--iskusenja-premijera.html

„Три гвинеје“, драматизација књиге Вирџиније Вулф, режија Јелена Марковић, 30. јун 2018. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/3251358/virdzinija-vulf-tri-gvineje-premijera.html

„Истеривање ђавола“, драматизација приповетке Николаја Љескова, режија Зоран Рангелов, 9. октобар 2018. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3282520/paukova-mreza.html

„Речи о Свечовеку“, драматизација књиге Николаја Велимировића, режија Зоран Рангелов, 14. новембар 2018. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3320241/radio-igra.html?fbclid=IwAR0HC__quyRcu-J-Im6VJrPPp69qSvnLlGHK7fOJoZf3cz646JwUqEXteZc

„Једна ласта не чини пролеће“, драматизација приповетке Германа Садулајева, режија Зоран Рангелов, 23. фебруар 2019. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/1464/radio-beograd-3/3428431/german-sadulajev-jedna-lasta-ne-cini-prolece.html

"Шкргут зуба", драматизација поезије Предрага Јакшића, режија Зоран Рангелов, 13. март 2019. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3452867/radio-igra.html

"PR", драматизација романа Александра Илића, режија Зоран Рангелов, 27. април 2019. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/3499815/aleksandar-ilic-pi-ar.html

"Аријел Аноним", драматизација поезије Јане Алексић, режија Милош Јагодић, 8. мај 2019. http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/3513150/radio-igra.html

"Отицања", драматизација поезије Огњена Обрадовића, 11. септембар 2019. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3652649/radio-igra.html

"Black Light", драматизација романа Миомира Петровића, режија Милутин Петровић, 28. октобар 2019. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/1466/radio-beograd-3/3727688/drama-treceg-programa--miomir-petrovic-black-light.html

"Сликар и ђаво", драматизација приповетке В. М. Текерија, режија Марија Крстић, 10. децембар 2019. http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3762900/.html?fbclid=IwAR2xivpDiZO-o3Ex0yJ4dNFpMKPduKfRgSPUhBTtik5cMyoR-8ZzRVT_w2o