уторак, 27. октобар 2015.

AGATA KRISTI : UOČI SVIH SVETIH


Vladimir Kolarić

 

UBISTVO KAO METAFORA

 

 
Logika uređuje našu percepciju i spoznaju sveta, a mnogi bi voleli da logika nekako uređuje i svet. Tako što otkriva skrivenu logiku samog sveta ili pronalazi apstraktni princip koji poziva na akciju i pomaže uređenju sveta.

Kako god bilo, postoje razne logike, i u tom smislu je pozni roman Agate Kristi „Uoči svih svetih“ (Mladinska knjiga, Beograd, 2008, prevod Goran Kapetanović; Hallowe’en Party, 1969) prava epistemološka enciklopedija, ili makar kompendijum. Postoji sholastička logika kojoj nije potreban nikakav spoljašnji (čulni - informacioni ili nadražajni) podsticaj, ili ona kojoj je takav podsticaj neophodan, ali tek kao okidač. To je detektivska logika Herkula Poaroa, koju ne zanimaju činjenice nego razlozi i motivacije, a naspram nje je policijska logika, koju zanimaju upravo činjenice i procedure. Iako psihološka u osnovi, detektivska logika je zasnovana na težnji za pravdom, a ne tek za spoznajom psiholoških realnosti i (iz)lečenjem. Tu je naravno i pravna logika, uvek sa osloncem na zakon, kao i čitav niz logika koji tragaju za rešenjem čini se nerešivog ambigviteta između milosrđa i zakona. Još su tu neke logika, naučna, na primer, koja traga za obrascima, invarijantnim strukturama u svetu prirode i kulture (sve do gena i ideologije „zlatnog preseka“), ali i umetnička, i to kao ona koja teži pre svega istini ili ona koja teži pre svega lepoti, a i jedna i druga, mada različitim intenzitetom, tvrde da teže ka dobru, makar ono za njih značilo i tek divljenje sopstvenom odrazu u ogledalu. Obe preobražavaju svet, ali jedna fikcionalno, na održavanju ravnoteže između verovatnog i mogućeg, a druga  pre simulacijski, poigravajući se polaritetom između prirodnog i veštačkog, činjeničnog i fiktivnog.

A sve ove logike oživljavaju,  iskaču u prvi plan, komešaju se upravo u vremenu kada se svet ubrzano menja, i kada postoji opšti konsenzus o tome, kada više nema prostora toliko za intuiciju, koliko za imperativ hitne potrage za konkretnim i operativnim rešenjima. A te društvene promene, pored opšte i već institucionalizovane percepcije o krizi vrednosti, aktuelizuju se i kroz spoznajni i moralni relativizam, krizu institucionalnog legitimiteta i saglasnosti sposobne da normalizuje legalističke konstrukte, kao i rastakanje do tada utvrđenih granica između zabranjenog i dopuštenog, dobra i zla, normalnosti i ludila. Nova logika, za kojom se očajnički traga, trebalo bi da formuliše i legitimiše nove kriterijume i da zasnuje nove paradigme, a koje će u osnovi uvek biti pre svega vrednosno-identitetske, dakle ideološke. U tom smislu je zanimljivo kako ova knjiga najavljuje i daje epistemološke pretpostavke za promenu težišta kriminalističke literature od kognitivno-umetničkog modela detekcije ka modelu forenzike.

Ovaj roman velike spisateljice, nastao u uzavreloj atmosferi 1968. godine, na genijalan način anticipira i definiše tekuće procese i odgovara na najurgentniji zahtev svog vremena, a koji to ostaje do danas. Kako da se sve, ali baš sve na svetu promeni, a da se ne završi apsolutnom katastrofom, koja bi dovela do brisanja ne samo života ili makar „svesnog“ života, nego i samog ljudskog lika? Šta u toj sveopštoj promeni mora da ostane neprikosnoveno, neukaljano i čisto, šta je to, dakle, što i uprkos svim promenama čini da za sebe i dalje možemo da kažemo da smo to mi, makar se više i ne prepoznavali u ogledalu ili u našim krnjim, ocvalim i zakržljalim mozgovima, nesposobnima čini se da materijalno-energetski podrže bilo koju drugu logiku osim one koju sada imamo, kao logiku smrti i nasilja? Pa, eto, ako je ova knjiga već i samo poziv, i to je dosta. Ipak, kao svako veliko umetničko delo, ona je i, makar u neznatnoj meri, nešto više od toga, a nešto što svakako ima veze sa nekom energijom i nekim intenzitetom, pa time i nekim preobražajem. Treba čitati... I treba pomoći čoveku.

Нема коментара:

Постави коментар