Gde su oni?

U nama.

Šta oni hoće?

Ništa.

Ko je to?

Agenti uništenja.

Istina i laž

Ako lažljivac kaže i da su dva i dva četiri, ne verujte mu.

Promocije Ruskog almanaha i časopisa Tisa

U červrtak 3. 11. u 12 h, u Kulturnom centru Beograda (galerija Artget) biće održana promocija novog broja Ruskog almanaha, odnosno obeležavanje dvadeset godina izlaženja ovog vrhunskog časopisa, koji predstvalja značajnu vezu ove kulture sa svetom, i u praktičnom i u vrednosnom smislu. Podvižništvo Zorislava Paunkovića, kao u vizija pok. Raše Livade, zaslužuju svaku pažnju i poštovanje, jer su dela takvog dometa, pri tome održavana u kontinuitetu čitave dve decenije, retka i u većim kulturama nego što je naša.
Na promociji će, pored mene, govoriti istoričar Miroslav Jovanović, vodeći stručnjak za istoriju ruske emigracije, i urednik Almanaha, prevodilac Zorislav Paunković.
Istog dana i na istom mestu, samo u 13h, dakle odmah posle promocije Ruskog almanaha, održaće se promocija knjževnog časopisa Tisa, koji izdaje Narodna biblioteka Bečej, a odlično uređuje prevodilac Svetislav Travica. Ovaj časopis se već značajno izdvojio u domaćoj književnoj periodici, izborom tekstova prema kriterijumu istinskih književnih sladokusaca. Dakle, o gozbi je reč, pa treba doći, jer "čovek ne živi samo o hlebu". Uostalom, Gurdžijev reče da se pored hrane i vazduha čovek hrani i utiscima, pa se treba uveriti u to i na primeru ovog (i ovih) časopisa, kao i same promocije. Na promociji Tise govoriće Eržebet Kinka, ispred izdavača, urednik Svetislav Travica, odlični pesnik Nenad Milošević i ja, Vladimir Kolarić, pisac i teoretičar filma i umetnosti.

"Krvava svadba" na Art-Animi

Moja priča "Krvava svadba", objavljena najpre na ovom blogu, sada je i na meni dragom sajtu Art-Anima. Oni su mi dali jedinu nagradu u životu, zapravo tri nagrade odjednom, na konkursu 357 za najkraću moguću priču - crticu. Kako reče jedan posetilac na tadašnjoj dodeli nagrade, neki student-cvikeraš, što je bilo manje reči, bila je veća nagrada. Prvu nagradu sam osvojio, dakle, sa tri reči: Van-ze... mljac!, drugu takođe za crticu od tri reči: Glog, luk, uh!, a za pet reči tek jednu, i to drugu: Grad spava. U podrumima - glave. To je simpatična stvar, dobio sam gomilu knjiga za nešto što sam uradio za par minuta, i to je bilo sasvim u redu. Kasnije nisam ponavljao slične pustolovine. Fantastika je uvek tu negde, ali nikad u potpunosti. Možda, ipak...
Priča se nalazi na:

Vladimir Kolarić: Krvava svadba
http://art-anima.com/radovi/4-proza/1383-krvava-svadba

Priča: Rat sela

Još jedna neobjavljena, o Kraljeviću Marku!


Vladimir Kolarić


RAT SELA





Pop Luka je služio u oba zavađena sela, a crkva se nalazila tačno na pola puta između jednog i drugog. Sela su se odavno krvila, niko više ne pamti zbog čega. Pop Luka ih je smirivao koliko je mogao, ali uskoro i njega zamrzeše.

«Odredi se, pope. Ne možeš služiti i Bogu i Satanailu», govorili su seljaci.

Letina je propadala, stoka crkavala, kuće behu zapuštene, sve zbog rata između sela.

I pop Luka pozva Kraljevića Marka.

Marko dojaha na Šarcu, u punom oklopu. Ode kod starešina oba sela i reče da moraju da se izmire, ili će imati posla sa njim. Seljaci pristadoše, Marko se napi vina i ode da spava. Ali seljaci iz oba sela se dogovoriše i zajednički Kraljevića Marka zasuše kamenjem i strelama. Ranjen, Kraljević Marko se povuče u planine. Na planini ga izleči Ravijojla i on se vrati.

Za to vreme, seljaci su proslavljali pobedu. Na kraju su se ujedinili i spalili crkvu, a pop Luku kamenovali, sve do smrti.

Ali Marko uđe u selo. Spali ga, ne ostavi nikog živog, ni ženu ni dete. Krenu u drugo selo. Seljaci mu padoše pred noge. Molili su da im oprosti, da nisu krivi oni, nego oni drugi, što ih je već pobio.

«Svet je pun gada», reče Marko i pobi ih, ne ostavi nikog živog, ni kamen na kamenu.

Marko oplaka popa Luku i sahrani ga. Iz zgarišta crkve izvuče kameni krst i pobode ga u zemlju.

Marko, Ravijojla i Šarac krenuše, ni sami nisu znali kud.