Владимир Коларић
За руке са
Богом
Уметност настала у треперавој јутарњој светлости
детињства, од молитве и књига; и коју ствара неко свестан тежине греха и
сопствене ништавности.
Ко зна да уметник може да види оно што је другима недоступно, и да никоме не сме бити роб.
И који/која на крају, после свега, може да каже, као Тоска,
„живела сам за љубав, живела сам за уметност“, а о својој са овог света заувек
отишлој љубави, такође уметнику - „истинска спознаја се може пронаћи у његовој
уметности, истинском телу (и делу) уметника. Она неће ишчезнути. Њу људи неће
моћи да осуђују, јер уметност о Богу пева и, коначно, само њему припада“.
И заиста, чему иначе уметност?
Чему ми...
Patty Smith/Samo deca/ Just Kids/ Rende/Beograd 2013/
prevod Periša Perišić
+
