Premda na ovom blogu nemam nameru da pratim svoje svakodnevne ili profesionalne aktivnosti, ovaj put ću delimično napraviti izuzetak, pošto se u Brčkom ovih dana dogodio značajan čin odbrane umetnosti.
Naime, u Brčkom sam 25. avgusta učestvovao na promociji knjige „Dečak sa vašara“ (Paideia, 2010, prevod Aleksandra Grubor) značajnog ruskog pisca Jurija Nečiporenka. Radi se o biografiji N. V. Gogolja namenjenoj deci i odraslima, što je koncept do koga autor izuzetno drži, smatrajući da je svako posle svoje desete godine života sposoban da shvati neke važne istine, a koje može svedočiti i književnost. Njegova knjiga je superiorni književni performans, živo i na istinski način atraktivno čitanje Gogolja, koje vodeća hrvatska rusistkinja Irena Lukšić poredi sa fejsbukom (najznačajnije i najzanimljivije o Gogolju).
Naš domaćin je bio Književni klub Brčko, koji finansira Vlada distrikta Brčko, odnosno predsednik Kluba, pisac Žarko Milenić. Klub predstavlja jedino kulturno udruženje u Brčkom koje nema nacionalni predznak, i jedno od retkih takvih u BiH koji funkcionišu. I zaista funkcioniše! Naša ezoterična izlaganja o smislu umetnosti, imala su među ovim ljudima odličan prijem, te je promocija bila uspešnija od one u Beogradu.
Promocija je, najpre, privukla neočekivano veliki broj ljudi, što nije racionalno objašnjivo, tim pre što su novinari uglavnom bili sprečeni da prisustvuju zbog izbora u toj zemlji. Bilo je uzbudljivo kao rok koncert, sa velikim osećanjem zajedništva i razmene svih mogućih dobrih energija. Ja sam upravo govorio o energiji, iznevši originalan koncept o tri načina energetskog delovanja umetničkog dela.
Ovaj lep grad prilično uspešno koristi svoju poziciju nezavisnosti u odnosu na entitete, što se kroz ideologiju jednakih prava svih etničkih skupina, uz pravo svake da ističe svoj identitet, odražava i na kulturnu scenu i na svakodnevni život grada, koji deluje daleko prozračnije od drugih mesta u BiH.
Nečiporenko je dao i intervju Radio Brčkom, koji je vodio pisac i novinar Suvad Alagić, kao i kratak intervju za jednu noviju televiziju u Brčkom. Ideje o bošnjačkom identitetu harizmatičnog Šefka Kalopera privukle su moju pažnju, dok od izdavačke produkcije Književnog kluba Brčko, pored odličnog časopisa "Riječ", izdvajam prevod sjajne danske pesnikinje Marianne Larsen („Dvojni jezik“, Književni klub Brčko distrikt, 2008, prevod Milena Rudež), čiji su stihovi za mene bili pravo otkrovenje. Evo pesme po kojoj je nazvana zbirka:
ljubavnici su se dodirnuli licima
ili su to bili njihovi mozgovi ili su to bile njihove
očne duplje ili su to bila njihova krila
ili je to bila njihova toplina koja se dodirnula
njihovim tijelima izvana
i njihovim pjesmama iznutra
Potpuno u skladu sa nazivom ovog bloga!
Za upoznavanje sa takozvanim običnim ljudima, naročito onim mlađim, što mi je uvek najvažnije u svakom mestu koje posetim, nije bilo mnogo vremena, pa izdvajam studenta i pripravnika u Vladi distrikta, Mirzada, koji nas je vozio u istorijski grad Gradačac i jezero Hazna, koji se nalaze na teritoriji Federacije, u planinama, za koje mnogi smatraju da su tek prava Bosna, i kao srce našeg sveta i kao naš mračni Zapad.
Нема коментара:
Постави коментар