Moja priča iz zbirke "Rat ljubavi i druge priče" (Filip Višnjić, Bg, 2007), "nastavak" na ovom blogu popularne priče "Kurva".
Vladimir Kolarić
KURVA 2
Pričaću vam o kurvi po imenu Žizel. Nije se zvala tako, to joj je bilo umetničko ime, bila je Ciganka.
Žizel je ordinirala u parku pored stanice. Koliko puta su joj samo nudili da pređe u više kategorije, ali ona je odbijala. Volela je običan, siromašan svet, nije htela da se bakće sa napirlitanom bagrom. Govorili su joj da je lepa kao lepa smrt.
«Sažali se, Žizela», govorila joj je majka, «Braća ti, bre, gladuju. Sažali se. Pređi makar u hotele kad ti nude, šta si se stisla?»
Ali, Žizel je terala po svom. Opsluživala je radnike, vojnike, sirotinju ko što je i ona, rečne mornare, pajkane.
Mnogi su mislili da je transvestit.
«Ovde su samo transvestiti toliko lepi», govorili su joj.
Morala je da im pokazuje pičku.
Probudila se pored reke. Najpre nije znala gde je. Bila je mrkla noć.
On, ležao je pored nje. Viđala ga je i ranije, u prljavo zelenoj jakni, sa kačketom sa amblemom Top Gana. Do sada je nikad nije jebao.
«Karmen, moja Karmen», plakao je i milovao je oštricom zatupljenog noža, po grudima.
«Jebla te Karmen u guzicu, budalo. Ja sam Žizel. Ja imam ime.»
«Ja nemam. Ja nemam ime», cmizdrio je.
«U al si se naroljao, jebem ti mater.»
Ustala je. Popravljala je haljinu.
«Nisam pijan», sedeo je i klatio se, napred-nazad, kao ludaci u filmovima.
Nasmejala se.
«Šta će ti taj nož, budalo? To nose samo oni kojima ne može da se digne.»
Zaplakao je, još jače.
«Hteo sam da te zakoljem.»
«Ma nemoj», odbrusila je, okrenula se i otišla.
Čim je izašla na svetlost, prišla je policajcu.
«Tamo je jedan. Rekao je da oće da me zakolje.»
Sutra su u novinama osvanuli naslovi: «Uhvaćen ubica žena.»
Žizel je ćutala. Nije htela da se hvali. Nikome, čak ni majci, nije govorila o susretu. Uradila je ono što je morala. Ona nije bila heroj, bila je kurva. Znala je to. Nije se mešala u tuđi resor.
«Možemo li?»
Mornar je bio lepši nego ijedan do sad.
«Šta ćeš ti sa mnom, takav?», pitala ga je.
«Ti si najlepše što sam ikada video.»
«Uzmi me pod ruku.»
Mornar je poslušao.
«Krenimo.»
Vladimir Kolarić
KURVA 2
Pričaću vam o kurvi po imenu Žizel. Nije se zvala tako, to joj je bilo umetničko ime, bila je Ciganka.
Žizel je ordinirala u parku pored stanice. Koliko puta su joj samo nudili da pređe u više kategorije, ali ona je odbijala. Volela je običan, siromašan svet, nije htela da se bakće sa napirlitanom bagrom. Govorili su joj da je lepa kao lepa smrt.
«Sažali se, Žizela», govorila joj je majka, «Braća ti, bre, gladuju. Sažali se. Pređi makar u hotele kad ti nude, šta si se stisla?»
Ali, Žizel je terala po svom. Opsluživala je radnike, vojnike, sirotinju ko što je i ona, rečne mornare, pajkane.
Mnogi su mislili da je transvestit.
«Ovde su samo transvestiti toliko lepi», govorili su joj.
Morala je da im pokazuje pičku.
Probudila se pored reke. Najpre nije znala gde je. Bila je mrkla noć.
On, ležao je pored nje. Viđala ga je i ranije, u prljavo zelenoj jakni, sa kačketom sa amblemom Top Gana. Do sada je nikad nije jebao.
«Karmen, moja Karmen», plakao je i milovao je oštricom zatupljenog noža, po grudima.
«Jebla te Karmen u guzicu, budalo. Ja sam Žizel. Ja imam ime.»
«Ja nemam. Ja nemam ime», cmizdrio je.
«U al si se naroljao, jebem ti mater.»
Ustala je. Popravljala je haljinu.
«Nisam pijan», sedeo je i klatio se, napred-nazad, kao ludaci u filmovima.
Nasmejala se.
«Šta će ti taj nož, budalo? To nose samo oni kojima ne može da se digne.»
Zaplakao je, još jače.
«Hteo sam da te zakoljem.»
«Ma nemoj», odbrusila je, okrenula se i otišla.
Čim je izašla na svetlost, prišla je policajcu.
«Tamo je jedan. Rekao je da oće da me zakolje.»
Sutra su u novinama osvanuli naslovi: «Uhvaćen ubica žena.»
Žizel je ćutala. Nije htela da se hvali. Nikome, čak ni majci, nije govorila o susretu. Uradila je ono što je morala. Ona nije bila heroj, bila je kurva. Znala je to. Nije se mešala u tuđi resor.
«Možemo li?»
Mornar je bio lepši nego ijedan do sad.
«Šta ćeš ti sa mnom, takav?», pitala ga je.
«Ti si najlepše što sam ikada video.»
«Uzmi me pod ruku.»
Mornar je poslušao.
«Krenimo.»
Нема коментара:
Постави коментар