Владимир Коларић
Представа РАНИ ЈАДИ Луке Пиљагића према књизи Данила Киша
Нисам очекивао да ћу некада глумити Едуарда Сама, али што рече Лука Пиљагић, аутор и извођач представе "Рани јади" према књизи Данила Киша - живот је пун изненађења.
А свака Лукина представа јесте изненађење, јер је живот, а не поза, фолирање, јефтин прорачун. Тако је, овај глумац избрушен КПГТ-ом ради самосталне представе често инспирисане лектиром, које између осталог изводи и у школама, али то нису устајале, наменске и рутинске изведбе по принципу "шта деца знају*, већ пунокрвно и живо позориште, са живим глумачким присуством и активном разменом са публиком. Такво које деци може омилити како позориште тако и лектиру, а свакако им понудити јединствено искуство, које код неких од њих нечим можда и заискри.
Тако сам и ја, вечерас у Полету, уз помоћ полуцилиндра, погурен и симулирајући да имам штап неко време фигурурао као алтер-его Кишовог оца, док се мој млађи син неочекивано наглумио и после био веома задовољан, понесен.
Лука снажно и потресно дочарава тешка времена, губитке и страдања, али и рађање уметника, а пре свега цело његово извођење дочарава људску племенитост која је у потреби да се осмисли и изрази и оно најтеже и најважније и то подели са другима, верујући да ће они то моћи да приме.
У варварству нашег времена, овакве ствари су драгоцене, колико год наизглед мале и скромне, јер сведоче да уметност још може бити људски додир и сусрет, нешто изнад рачунице и присиле.
У сивилу овдашње свакодневице, овако нешто је драгоцено јер сведочи да се може и без отаљавања, бирократије и препотенције, да се може чисто и полетно, ведро и отворено, што би ваљда уметност макар понекад требало да буде.
Подразумева се да је то ризично, али живот је, како рекосмо, пун изненађења, а од нас зависи како ћемо да реагујемо на њих, отварајући се или не за оно што нас она могу научити о себи или о другима.
