Vladimir Kolarić: Smrt u Parizu (odlomak)

Povodom današnje premijere (4. 12. 2011) moje drame "Smrt u Parizu" u Centru Mejerholjda u Moskvi (festival Teatraljnij most) donosim jednu, meni dragu scenu iz drame. Liset je (buduća) supruga L.F. Selina a Šarlota francuska ljubavnica E. Jingera. Pariz, Drugi svetski rat, okupacija. Drama je na srpskom jeziku objavljena u časopisu "Riječ" (Brčko distrikt, B i H), 3-4, 2011.

Vladimir Kolarić

Smrt u Parizu (odlomak, scena 14)


14. MORAS I ČOKOLADA




Šarlota i Liset piju kafu.


LISET: Jinger uvek nabavi najbolju kafu.


ŠARLOTA: Nije loš ni kad je buter u pitanju.


LISET: Šta vas više uzbuđuje – kafa ili čokolada?


ŠARLOTA: Čokolada. I ja sam čitala Božanskog Markiza, gospođice Almanzor.


LISET: Kao i svaki pravi katolik.


ŠARLOTA: Nadam se.


LISET: Ja volim da popijem malo kafe pre plesa. Proradi mi mašta.


ŠARLOTA: Hoćete li i mene naučiti da plešem, gospođice Almanzor. Popila sam kafu.


LISET: Učim samo muškarce.


ŠARLOTA: Nikada niste probali sa ženom?


LISET: Nema potrebe. Žene znaju.


ŠARLOTA: Kažu da treba probati. Možda otkrijate nešto novo.


LISET: Prošle nedelje sam učila Morasa.


ŠARLOTA: Stvarno? I kakav je starac?


LISET: Talentovan. Mada nema sluha.


ŠARLOTA: Tako sam i mislila.


LISET: Pokazaću vam.

Liset veselo ustaje i pruža ruku Šarloti. Šarlota odlaže šolju, prihvata ruku i ustaje.


LISET: Ja ću biti Moras. Vi budite ja.


ŠARLOTA: Biće mi zadovoljstvo.


Dve žene zauzimaju stav i počinju da igraju valcer, bez muzike.


LISET (kao Moras): I kako je danas naš dragi Selin, gospođice Almanzor?


ŠARLOTA (kao Liset): Danas je zaokupljen čišćenjem mačjih govana, gospodine Moras.


LISET (kao Moras): Reći ću vam nešto o Selinu, gospođice Almanzor.


ŠARLOTA (kao Liset): Nešto što ne znam, gospodine Moras?


LISET (kao Moras): Selin je srećan čovek, draga moja Liset.


ŠARLOTA (kao Liset): Nisam primetila. I otkad me to zovete „Liset“, Šarl?


LISET (kao Moras): Od predhodne replike, Liset. Vi ste tako lepa žena. I Selin to zna.


ŠARLOTA (kao Liset): Selin svakako zna. Mnogo više nego što mu priznaju.


LISET (kao Moras): Jedno neprimetno izopačenje proširilo se na celu planetu, koja iz dana u dan postaje sve hladnija, ružnija i varvarskija. A vi ste i dalje lepi, Liset.


ŠARLOTA (kao Liset): I vi verujete u mogući kraj Francuske, Šarl?


LISET (kao Moras): Zar nije bila dovoljna jedna jedina venecijanska bomba da uništi Partenon?


ŠARLOTA (kao Liset): Zar je boginja Francuska samo gomila kamenja, Šarl?


LISET (kao Moras): Ne potcenjujte demokratiju, Liset. Nikad.


ŠARLOTA (kao Liset): A gde vi ovde vidite demokratiju, Šarl?


LISET (kao Moras): Videćete.


ŠARLOTA (kao Liset): I vama se javlja, Šarl? Kao Selinu.


LISET (kao Moras): Brbljivci neće propustiti da nam se popnu na vrat. Samo kad dobiju priliku.


ŠARLOTA (kao Lisat): A onda?


LISET (kao Moras): Onda će sve postati isto. Važno i nevažno, vredno i bezvredno – baklja slobode nikad neće dopustiti da se to razazna. Živećemo slepi i zadovoljni, jadna moja Liset. U njihovoj republici.


ŠARLOTA (kao Liset): Tada će to biti i naša republika, Šarl.


LISET (kao Moras): Republika je uvek njihova, Liset. Uvek njihova.


ŠARLOTA (kao Liset): Znači li to da mislite da sam ja lepša od liberalne laži, gospodine Moras?


LISET (kao Moras): Uvek će te to biti, Liset.


ŠARLOTA (kao Liset): Danas je malo muškaraca spremnih da pičku pretpostave politici. To vam služi na čast, Šarl.


LISET (kao Moras): Da, Liset, na moju staračku čast. Vi ste lepi kao monarhija, Liset. Ali ja više nisam snažan kao monarhija.


ŠARLOTA (kao Liset): Kao i uvek. Žena je uvek tu. I čeka da se pojavi muškarac.


LISET (kao Moras): A ja, Liset, nisam taj muškarac. Ja nisam taj muškarac, moja Liset.


Žene neko vreme igraju ćutke. Zastanu i gledaju jedna u drugu.


ŠARLOTA: Bili ste sjajni, Liset.


LISET: I vi, Šarlota.


ŠARLOTA: Zašto se ranije nismo upoznale? Nas dve.


LISET: Nikad nije kasno.


ŠARLOTA: Kasno je.


LISET: Stvarno. Kasno je. Hoćete li još kafe?


ŠARLOTA: I malo čokolade.


LISET: Svakako. I malo čokolade.

Palost

Palost nas obara. Ne dozvolimo!

Preporod?

U Rusiji je nešto počelo da se menja kada su stvari počele da se nazivaju svojim imenima. Balabanov, naprimer. Zašto Srbi još ne smeju okupaciju da nazovu okupacijom, neprijatelja neprijateljem, izdaju izdajom? Strah od sebe. Jer šta onda, kada nazovu?

Treći put

Svi tragaju za nekim trećim putem. Zašto? Da li zbog dijalektike ili zbog užasavajućeg straha da će morati da se opredele, da će morati da stanu i kažu: boriću se?

Drugi put

Preporučuju - prilagodi se. Hm. Ne, ipak... Drugi put.

Drama "Smrt u Parizu" u časopisu Riječ

Moja drama "Smrt u Parizu", koja uskoro u prevodu na ruski treba da bude izvedena u Moskvi, u okviru festivala Teatraljnij most (4-7. decembar 2011), upravo je objavljena u časopisu Riječ, broj 3-4, 2011, u izdanju Književnog kluba Brčko distrikta (glavni urednik Žarko Milenić), naravno, na srpskom jeziku.
Ovaj broj meni dragog časopisa Riječ u celosti je posvećen drami, pa tako pored moje drame donosi temat o Tenesi Vilijamsu, drame Almira Bašovića, Žarka Milenića, Dragoljuba Vasića i Hakije Karića, kao i različite tekstove o pozorištu. Promocija broja će biti održana 23. 11. 2011. na Susretima pozorišta u Brčkom (BiH), a na promociji će govoriti dr Sanja Nikčević, dr Srđan Vukadinović i glavni urednik.

Vladimir Kolarić: Smrt u Parizu (pozorišna drama), Riječ, br. 3-4, 2011, 99-122.

Premijera drame "Smrt u Parizu" Vladimira Kolarića u Moskvi

U okviru festivala "Teatraljnij most"u Moskvi, od 4. do 7. decembra 2011. biće izvedeno javno čitanje moje drame "Smrt u Parizu" (prevod Svetlana Pšeničnih), u režiji poznate glumice i rediteljke Julije Aug, zvezde filma "Ovsjanki" koji je bio prikazan i kod nas, i koji je postigao značajan uspeh na festivalu u Veneciji. Program Premijera-PRO, u okviru kog će biti izvedena drama, predstavlja program inostrane drame, i na njemu će učestvovati pisci iz različitih delova sveta, uključujući i, na primer, Španiju ili Veliku Britaniju. "Smrt u Parizu" je, inače, moja diplomska drama, prvi deo trilogije "Evropa- okupacija u tri drame - Pariz, Beč, Beograd", i njeni junaci su, između ostalih, Ernst Jinger, L. F. Selin i Žan Kokto.
Više informacija i program festivala na:
http://premiera-fest.livejournal.com/246604.html