Povodom današnje premijere (4. 12. 2011) moje drame "Smrt u Parizu" u Centru Mejerholjda u Moskvi (festival Teatraljnij most) donosim jednu, meni dragu scenu iz drame. Liset je (buduća) supruga L.F. Selina a Šarlota francuska ljubavnica E. Jingera. Pariz, Drugi svetski rat, okupacija. Drama je na srpskom jeziku objavljena u časopisu "Riječ" (Brčko distrikt, B i H), 3-4, 2011.
Vladimir Kolarić
Smrt u Parizu (odlomak, scena 14)
14. MORAS I ČOKOLADA
Šarlota i Liset piju kafu.
LISET: Jinger uvek nabavi najbolju kafu.
ŠARLOTA: Nije loš ni kad je buter u pitanju.
LISET: Šta vas više uzbuđuje – kafa ili čokolada?
ŠARLOTA: Čokolada. I ja sam čitala Božanskog Markiza, gospođice Almanzor.
LISET: Kao i svaki pravi katolik.
ŠARLOTA: Nadam se.
LISET: Ja volim da popijem malo kafe pre plesa. Proradi mi mašta.
ŠARLOTA: Hoćete li i mene naučiti da plešem, gospođice Almanzor. Popila sam kafu.
LISET: Učim samo muškarce.
ŠARLOTA: Nikada niste probali sa ženom?
LISET: Nema potrebe. Žene znaju.
ŠARLOTA: Kažu da treba probati. Možda otkrijate nešto novo.
LISET: Prošle nedelje sam učila Morasa.
ŠARLOTA: Stvarno? I kakav je starac?
LISET: Talentovan. Mada nema sluha.
ŠARLOTA: Tako sam i mislila.
LISET: Pokazaću vam.
Liset veselo ustaje i pruža ruku Šarloti. Šarlota odlaže šolju, prihvata ruku i ustaje.
LISET: Ja ću biti Moras. Vi budite ja.
ŠARLOTA: Biće mi zadovoljstvo.
Dve žene zauzimaju stav i počinju da igraju valcer, bez muzike.
LISET (kao Moras): I kako je danas naš dragi Selin, gospođice Almanzor?
ŠARLOTA (kao Liset): Danas je zaokupljen čišćenjem mačjih govana, gospodine Moras.
LISET (kao Moras): Reći ću vam nešto o Selinu, gospođice Almanzor.
ŠARLOTA (kao Liset): Nešto što ne znam, gospodine Moras?
LISET (kao Moras): Selin je srećan čovek, draga moja Liset.
ŠARLOTA (kao Liset): Nisam primetila. I otkad me to zovete „Liset“, Šarl?
LISET (kao Moras): Od predhodne replike, Liset. Vi ste tako lepa žena. I Selin to zna.
ŠARLOTA (kao Liset): Selin svakako zna. Mnogo više nego što mu priznaju.
LISET (kao Moras): Jedno neprimetno izopačenje proširilo se na celu planetu, koja iz dana u dan postaje sve hladnija, ružnija i varvarskija. A vi ste i dalje lepi, Liset.
ŠARLOTA (kao Liset): I vi verujete u mogući kraj Francuske, Šarl?
LISET (kao Moras): Zar nije bila dovoljna jedna jedina venecijanska bomba da uništi Partenon?
ŠARLOTA (kao Liset): Zar je boginja Francuska samo gomila kamenja, Šarl?
LISET (kao Moras): Ne potcenjujte demokratiju, Liset. Nikad.
ŠARLOTA (kao Liset): A gde vi ovde vidite demokratiju, Šarl?
LISET (kao Moras): Videćete.
ŠARLOTA (kao Liset): I vama se javlja, Šarl? Kao Selinu.
LISET (kao Moras): Brbljivci neće propustiti da nam se popnu na vrat. Samo kad dobiju priliku.
ŠARLOTA (kao Lisat): A onda?
LISET (kao Moras): Onda će sve postati isto. Važno i nevažno, vredno i bezvredno – baklja slobode nikad neće dopustiti da se to razazna. Živećemo slepi i zadovoljni, jadna moja Liset. U njihovoj republici.
ŠARLOTA (kao Liset): Tada će to biti i naša republika, Šarl.
LISET (kao Moras): Republika je uvek njihova, Liset. Uvek njihova.
ŠARLOTA (kao Liset): Znači li to da mislite da sam ja lepša od liberalne laži, gospodine Moras?
LISET (kao Moras): Uvek će te to biti, Liset.
ŠARLOTA (kao Liset): Danas je malo muškaraca spremnih da pičku pretpostave politici. To vam služi na čast, Šarl.
LISET (kao Moras): Da, Liset, na moju staračku čast. Vi ste lepi kao monarhija, Liset. Ali ja više nisam snažan kao monarhija.
ŠARLOTA (kao Liset): Kao i uvek. Žena je uvek tu. I čeka da se pojavi muškarac.
LISET (kao Moras): A ja, Liset, nisam taj muškarac. Ja nisam taj muškarac, moja Liset.
Žene neko vreme igraju ćutke. Zastanu i gledaju jedna u drugu.
ŠARLOTA: Bili ste sjajni, Liset.
LISET: I vi, Šarlota.
ŠARLOTA: Zašto se ranije nismo upoznale? Nas dve.
LISET: Nikad nije kasno.
ŠARLOTA: Kasno je.
LISET: Stvarno. Kasno je. Hoćete li još kafe?
ŠARLOTA: I malo čokolade.
LISET: Svakako. I malo čokolade.
Vladimir Kolarić
Smrt u Parizu (odlomak, scena 14)
14. MORAS I ČOKOLADA
Šarlota i Liset piju kafu.
LISET: Jinger uvek nabavi najbolju kafu.
ŠARLOTA: Nije loš ni kad je buter u pitanju.
LISET: Šta vas više uzbuđuje – kafa ili čokolada?
ŠARLOTA: Čokolada. I ja sam čitala Božanskog Markiza, gospođice Almanzor.
LISET: Kao i svaki pravi katolik.
ŠARLOTA: Nadam se.
LISET: Ja volim da popijem malo kafe pre plesa. Proradi mi mašta.
ŠARLOTA: Hoćete li i mene naučiti da plešem, gospođice Almanzor. Popila sam kafu.
LISET: Učim samo muškarce.
ŠARLOTA: Nikada niste probali sa ženom?
LISET: Nema potrebe. Žene znaju.
ŠARLOTA: Kažu da treba probati. Možda otkrijate nešto novo.
LISET: Prošle nedelje sam učila Morasa.
ŠARLOTA: Stvarno? I kakav je starac?
LISET: Talentovan. Mada nema sluha.
ŠARLOTA: Tako sam i mislila.
LISET: Pokazaću vam.
Liset veselo ustaje i pruža ruku Šarloti. Šarlota odlaže šolju, prihvata ruku i ustaje.
LISET: Ja ću biti Moras. Vi budite ja.
ŠARLOTA: Biće mi zadovoljstvo.
Dve žene zauzimaju stav i počinju da igraju valcer, bez muzike.
LISET (kao Moras): I kako je danas naš dragi Selin, gospođice Almanzor?
ŠARLOTA (kao Liset): Danas je zaokupljen čišćenjem mačjih govana, gospodine Moras.
LISET (kao Moras): Reći ću vam nešto o Selinu, gospođice Almanzor.
ŠARLOTA (kao Liset): Nešto što ne znam, gospodine Moras?
LISET (kao Moras): Selin je srećan čovek, draga moja Liset.
ŠARLOTA (kao Liset): Nisam primetila. I otkad me to zovete „Liset“, Šarl?
LISET (kao Moras): Od predhodne replike, Liset. Vi ste tako lepa žena. I Selin to zna.
ŠARLOTA (kao Liset): Selin svakako zna. Mnogo više nego što mu priznaju.
LISET (kao Moras): Jedno neprimetno izopačenje proširilo se na celu planetu, koja iz dana u dan postaje sve hladnija, ružnija i varvarskija. A vi ste i dalje lepi, Liset.
ŠARLOTA (kao Liset): I vi verujete u mogući kraj Francuske, Šarl?
LISET (kao Moras): Zar nije bila dovoljna jedna jedina venecijanska bomba da uništi Partenon?
ŠARLOTA (kao Liset): Zar je boginja Francuska samo gomila kamenja, Šarl?
LISET (kao Moras): Ne potcenjujte demokratiju, Liset. Nikad.
ŠARLOTA (kao Liset): A gde vi ovde vidite demokratiju, Šarl?
LISET (kao Moras): Videćete.
ŠARLOTA (kao Liset): I vama se javlja, Šarl? Kao Selinu.
LISET (kao Moras): Brbljivci neće propustiti da nam se popnu na vrat. Samo kad dobiju priliku.
ŠARLOTA (kao Lisat): A onda?
LISET (kao Moras): Onda će sve postati isto. Važno i nevažno, vredno i bezvredno – baklja slobode nikad neće dopustiti da se to razazna. Živećemo slepi i zadovoljni, jadna moja Liset. U njihovoj republici.
ŠARLOTA (kao Liset): Tada će to biti i naša republika, Šarl.
LISET (kao Moras): Republika je uvek njihova, Liset. Uvek njihova.
ŠARLOTA (kao Liset): Znači li to da mislite da sam ja lepša od liberalne laži, gospodine Moras?
LISET (kao Moras): Uvek će te to biti, Liset.
ŠARLOTA (kao Liset): Danas je malo muškaraca spremnih da pičku pretpostave politici. To vam služi na čast, Šarl.
LISET (kao Moras): Da, Liset, na moju staračku čast. Vi ste lepi kao monarhija, Liset. Ali ja više nisam snažan kao monarhija.
ŠARLOTA (kao Liset): Kao i uvek. Žena je uvek tu. I čeka da se pojavi muškarac.
LISET (kao Moras): A ja, Liset, nisam taj muškarac. Ja nisam taj muškarac, moja Liset.
Žene neko vreme igraju ćutke. Zastanu i gledaju jedna u drugu.
ŠARLOTA: Bili ste sjajni, Liset.
LISET: I vi, Šarlota.
ŠARLOTA: Zašto se ranije nismo upoznale? Nas dve.
LISET: Nikad nije kasno.
ŠARLOTA: Kasno je.
LISET: Stvarno. Kasno je. Hoćete li još kafe?
ŠARLOTA: I malo čokolade.
LISET: Svakako. I malo čokolade.
Нема коментара:
Постави коментар