среда, 4. новембар 2015.

DARKO ĐOGO : Gnostički mit i mit o gnosticizmu


Владимир Коларић

 

ЛАВИРИНТ И ЛИК
 
 

 

Присуство гностицизма у савременој уметности и култури, а српској књижевности и филму посебно, као тема од прворазредне важности, увек ме је интересовала и провлачила се кроз моје писање, мада никад у систематском виду. Одраз с једне стране личних дилема, искустава, доживљаја и сазнања, а с друге, увиђање њене важности за правилно разумевање културе и цивилизације у којој живимо, дакле као и егзистенцијално али и спознајно битна, ова тема је код мене била присустна нарочито у теоријским радовима посвећеним поетикама и естетикама декаденције и раним филмским приказима објављиваним у „Пајкићевом Антипирату“.

Е, сада је недостајућу систематизацију уместо мене, и на начин на који ја не  бих био кадар, у књизи „Гностички мит и мит о гностицизму“ (ПБФ Свети Василије Острошки-Бернар, Фоча-Пале-Београд, 2015) обавио свештеник и професор Дарко Ђого, који као циљ свог рада генерално одређује настојање „да богословље као потрагу за Смислом учини саставним дијелом савремене српске културе“.

Анализирајући сродност гностицизма и модерне, Ђого интерпретативно конструише гностички модел света као епистемолошки, структурално и системски супротан и супротстављен хришћанском. С обзиром да је за аутора, као православног теолога, хришћанство живот а на религијски систем, о хришћанском моделу света се може говорити само условно, на нивоу „пресликавања“ објаве на раван језика. Стога су питања језика важна за дешифровање модерног „мита“ о гностицизму, који почива на његовој наводној плуралности и алтернативности, с прецизно и мирно оцртаном апсурдношћу идеолошког конструкта који слику света засновану на моделу лавиринта и затвора проглашава човечнијом и више ослободилачком од оне која почива на личности и слободи, и која је та слобода сама.

С обзиром да Ђого други део књиге посвећује анализи књижевних дела и опуса (Андрић, Ћосић, Пекић, Киш, Еко), диференцијација (ипак, јер диференцијација није обавезно исто што и смрт, како би хтели гностици) хришћанства и гностицизма се анализира и кроз темељна питања Речи и Слике, односно темељног цивилизацијског система реч-слика-мисао, преломљеног кроз онтолошко-комуникацијску тријаду између Бога, човека и света. У том смислу, Ђогова књига је и врло озбиљно заснована одбрана уметности, па је од тога и од интереса за блог под оваквим називом. А таква одбрана се по правилу испостави и као одбрана свега онога што би уопште требало бранити.

Тешко је заправо рећи да би могао да постоји неко коме ова озбиљна и темељна књига не би могла бити намењена, па чак и потребна. Мени је тешко таквог/такву да замислим, а ви?

 

Нема коментара:

Постави коментар