Владимир Коларић
РУСИ СУ
ДОШЛИ
Претходна књига Зорислава Паунковића „Руске теме“,
са текстовима посвећеним руској књижевности и култури, била је, рекосмо поводом
њеног другог издања, узорно писана: концизно, згуснуто, богато, а читљиво и
лагано, да је свака реч на свом месту.
И ова књига, „Разговори са руским писцима“
(Агноста, Београд, 2016) је заправо таква: писци и понеки критичар-теоретичар су напросто
натерани да буду конкретни, заинтересовани, да дају све од себе. „Исцрпни и
суштински разговори“ - како рече један од питаних, Михаил Епштејн. А опет
некако лагано, без напора, јер се дели интересовање и разумевање, јер њихов саговорник
није ни најамник ни аутомат, него стручњак и, што је подједнако важно, живо, и
за човека и за предмет заинтересовано, људско биће.
Иако невелика, и ова књига је историја руске
литературе, руске културе и друштва у претходних неколико деценија, а поред
тога и портрет стваралачких личности, ризница знања и подсетник за заборавне,
и, што је за мене најважније, корисна и подстицајна књига за сваког писца, јер
овде има шта да се каже и да се чује о писању, као искуству и као занату, конкретно,
без општих места и мистификација.
Саговорници су, редом: класик совјетске сеоске
прозе Василиј Белов, Владимир Војнович, Виктор Јерофејев, Ала Латињина,
Вјачеслав Пјецух, Александар Аронов, изузетни песник Игор Иртењев (ког је
Зорислав још у совјетско време „открио“ после само једне објављене песме, а сад
већ има књигу на српском у преводу Душка Пауковића), затим поменути Михаил
Епштејн из најбољих дана, велика Људмила Петрушевска, водећи проучавалац Хармса
и Обериута Владимир Глоцер, један од данас најинтересантнијих руских писаца Јуриј
Нечипоренко (који у време овог разговора није имао ниједну објављену књигу, а
сад чак и на српском и хрватском има три, од којих једну у мом преводу) и,
коначно, најзначајнија савремена руска драмска списатељица Ксенија Драгунска.
Текст о „Руским темама“, под насловом „Руси
долазе“, објавио сам такође на овом блогу:
Нема коментара:
Постави коментар