Vladimir Kolarić
Kako je lepo kada je
pisac neko ko oduvek mašta „da će čitaoca odvesti nekud, u prostranstvo koje se
ne može ni izmeriti ni upamtiti.“ Ko zamišlja da će neprimećen, „među
oblacima“, biti „od nekog uticaja“, od koristi ljudima.
A gde su ljudi - „kao
male sjajne planete, svaka sa svojom istorijom, svaka sa svojom zlatnom voljom“.
Za koje pisac nije tu da ih oblikuje, usmerava, poučava i proučava, nego se
samo „nada da će čitaoca ova priča ispuniti nejasnom i čudnovatom radošću“.
I to priča koja „ne
spada u bajke“, već sve što ona sadrži „istinito je, i napisano tačno onako
kako je zaista bilo“.
Opaka sloboda.
„U pokretu je
blagoslov“.
Svi su ljudi braća i
sestre.
Patty Smith/
Sakupljanje vune (Woolgathering)/
Geopoetika/ Beograd 2015.
Нема коментара:
Постави коментар