понедељак, 16. јул 2012.

Priča: Kurva 2

Moja priča iz zbirke "Rat ljubavi i druge priče" (Filip Višnjić, Bg, 2007), "nastavak" na ovom blogu popularne priče "Kurva".


Vladimir Kolarić


KURVA 2




Pričaću vam o kurvi po imenu Žizel. Nije se zvala tako, to joj je bilo umetničko ime, bila je Ciganka.

Žizel je ordinirala u parku pored stanice. Koliko puta su joj samo nudili da pređe u više kategorije, ali ona je odbijala. Volela je običan, siromašan svet, nije htela da se bakće sa napirlitanom bagrom. Govorili su joj da je lepa kao lepa smrt.

«Sažali se, Žizela», govorila joj je majka, «Braća ti, bre, gladuju. Sažali se. Pređi makar u hotele kad ti nude, šta si se stisla?»

Ali, Žizel je terala po svom. Opsluživala je radnike, vojnike, sirotinju ko što je i ona, rečne mornare, pajkane.

Mnogi su mislili da je transvestit.

«Ovde su samo transvestiti toliko lepi», govorili su joj.

Morala je da im pokazuje pičku.

Probudila se pored reke. Najpre nije znala gde je. Bila je mrkla noć.

On, ležao je pored nje. Viđala ga je i ranije, u prljavo zelenoj jakni, sa kačketom sa amblemom Top Gana. Do sada je nikad nije jebao.

«Karmen, moja Karmen», plakao je i milovao je oštricom zatupljenog noža, po grudima.

«Jebla te Karmen u guzicu, budalo. Ja sam Žizel. Ja imam ime.»

«Ja nemam. Ja nemam ime», cmizdrio je.

«U al si se naroljao, jebem ti mater.»

Ustala je. Popravljala je haljinu.

«Nisam pijan», sedeo je i klatio se, napred-nazad, kao ludaci u filmovima.

Nasmejala se.

«Šta će ti taj nož, budalo? To nose samo oni kojima ne može da se digne.»

Zaplakao je, još jače.

«Hteo sam da te zakoljem.»

«Ma nemoj», odbrusila je, okrenula se i otišla.

Čim je izašla na svetlost, prišla je policajcu.

«Tamo je jedan. Rekao je da oće da me zakolje.»

Sutra su u novinama osvanuli naslovi: «Uhvaćen ubica žena.»

Žizel je ćutala. Nije htela da se hvali. Nikome, čak ni majci, nije govorila o susretu. Uradila je ono što je morala. Ona nije bila heroj, bila je kurva. Znala je to. Nije se mešala u tuđi resor.

«Možemo li?»

Mornar je bio lepši nego ijedan do sad.

«Šta ćeš ti sa mnom, takav?», pitala ga je.

«Ti si najlepše što sam ikada video.»

«Uzmi me pod ruku.»

Mornar je poslušao.

«Krenimo.»

петак, 15. јун 2012.

Priča: Lice

Moja priča iz prve zbirke "Lutalice" (SKC Kragujevac, 2006).


Vladimir Kolarić


LICE



Nisam želeo da verujem da je to isto ono lice. Svetlo, plavooko lice koje sam toliko voleo. Ako je lice odraz duše, onda ta duša mora biti čista, zauvek. Kako to može da se promeni?

On, kog sam toliko voleo, vratio se. Lice – nije više bilo isto. Oči sužene, vilica oštra i četvrtasta, obrazi potamneli. Rođeni čisti, morali bi takvi i da umru, inače je svet pakao.

Spremio sam mu ono što najviše voli. Kuvar sam, ovde, u pozadini. Vole me, ispovedaju se. Umem da saslušam, ne osuđujem. Nosim ikonicu na grudima. Oni to ne znaju, ali noću se molim za njih.

On, gotovo dečak, odmah se vezao za mene. Po godinama, mogao sam mu biti otac. Voleo sam njegovo čisto lice i vedar govor. Podsećali su me na detinjstvo, na nešto još od pre rođenja. Na neku vedrinu i plavetnilo. Bio mi je uteha. Puno saznate o ljudima, kuvajući im. Bio sam slab na još golobrade dečake. Ponekad im kupim i keksa, za svoje pare. Hrana ume da bude tanka, a i šta je novac, makar i poslednji. Ljudi u ratu i u nevolji zadovoljni su malim, to je ono što ih razlikuje od ostalog sveta. Nema gramzivosti, sve je samo život. Dok jedu, osećaju sigurnost. Jedu pažljivo, nikad ne znaju da li će im taj obrok biti poslednji. Osećaju svaki zalogaj. Hrana je užasna, ali je hrana. Ponekad se pitaju šta čoveku još treba, osim tog zalogaja, mesta da se sedne, najbolje u hladu, pod trešnjom, uz cvrkut. Ali ni cvrkuta više nema, nema ptica. Proleti neka, visoko, više i ne obraćam pažnju. Posvećen sam hrani i dečacima. Za mene, ništa više ne postoji.

On, plavokosi, kao što rekoh, bio mi je uteha. Njega poslati u rat, to je kao zadaviti slavuja. To se ne radi. Ali, sve je moguće. Baš sve. To je jedna od stvari koje sam shvatio, ovde, kuvajući, među znojavim telima.

Njegova jedinica ušla je u neko selo. Nad selom se nadneo dim. Sreo sam jednog starca, našeg, jedinog našeg u tom selu. Udaljili su ga, pre paljevine. Njega, jedinog. Plakao je, želeo da se vrati. U vatru – u vatru. Pod nož – pod nož. Govorio je o zlu.

Vojnici su se vratili. Vratio se i on, među njima.

On – bez lica.

Neki ćute, neki se šale. On – nepomičan. Ćuti, gleda u tanjir. Nudim ga. Dosađujem. Pogleda me. O, Bože. Oprosti mi. To više nije on. Bežim. Šta drugo da radim?

Naučio sam da ne postavljem pitanja. Kuvam, i to je dosta. Ali...

Posmatram ga. Hoda kao lutka. Ničega više tamo nema.

Dolaze na večeru. Sedaju. Seda i on.

Posmatrao sam ga. Srušio se već posle drugog zalogaja. Otrov je delovao.

Prilazim mu. Podižem ga za kosu. Gleda me, ne vidi. Ništa. Isto kao pre. Lutka.

Glava pada na sto, poput panja. Tanjiri zazveče, zazvone, kao kraj. Još malo, doći će i ostali.

Prijaviću se.

Neka mi Bog sudi.

четвртак, 14. јун 2012.

Almanah "X PRVENAC X" u izdanju SKC Kragujevac

U izdanju mog prvog izdavača, Studentskog kulturnog centra u Kragujevcu, objavljen je almanah edicije Prvenac pod naslovom "X PRVENAC X", koji je priredio Miljurko Vukadinović. U njemu se nalazi izbor iz svih knjiga objavljenih u okviru ove prestižne edicije. Iz moje zbirke "Lutalice" (2006) u almanahu su objavljene pripovetke "Irska" i "Anđeli". U žiriju, odnosno uredničkom odboru edicije su, u vreme kada je moja knjiga objavljena, bili Nikola Vujčuć, Mirko Demić i Dragan Bošković, dok sada tu funkciju obavljaju Miljurko Vujadinović, Dušan Stojković i Zoran Petrović. Ove kvalitetne i lepo dizajnirane knjige su značajan doprinos srpskoj kulturi.

понедељак, 28. мај 2012.

Program konferencije na Megatrend univerzitetu


Program naučnog skupa na Univerzitetu Megatrend na kom učestvujem.



ПРОГРАМ НАУЧНОГ СКУПА


„КУЛТУРНА ПОЛИТИКА, УМЕТНИЧКО СТВАРАЛАШТВО


И МЕДИЈСКА ПРАКСА У ФУНКЦИЈИ ОДРЖИВОГ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА”



Четвртак, 31. мај 2012. године, Мегатренд универзитет



9,00 – 9,45: РЕГИСТРАЦИЈА УЧЕСНИКА (хол Универзитета, Гоце Делчева 8)



10,00: СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ НАУЧНОГ СКУПА (амфитеатар А1)



Проф. др Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета: поздравна реч

Проф. др Миливоје Павловић, декан Факултета за културу и медије: место и улога Факултета у академској заједници Србије

Проф. др Драган Никодијевић, продекан за науку Факултета за културу и медије: о научноистраживачком раду на Универзитету и Факултету



11,00 – 11,30: ПАУЗА ЗА КАФУ (Клуб Универзитета)



11,30 – СЕКЦИЈА: „КУЛТУРНА ПОЛИТИКА И ОДРЖИВИ ДРУШТВЕНИ РАЗВОЈ”

(Модератор: доц. др Драган Ћаловић, сала А3)



Проф. др Весна Ђукић, Факултет драмских уметности, Универзитет уметности Београд: „Утицај културне политике на тржиште рада: нова радна места у области културе”



Проф. др Дејана Прњат, Академија уметности Београд: „Проучавање културне политике на београдским универзитетима: компаративна анализа силабуса”



Проф. др Ана Ланговић Милићевић, Факултет за пословне студије, Мегатренд унверзитет Београд: „Глобализација и интеркултуралност у управљању пословним системима”



Проф. др Гордана Комазец, Драгана Трифуновић, мастер, Мр Александра Живаљевић, Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет Београд: „Иновативност у српским медијским и културним организацијама”



Проф. др Мирко Милетић, Невена Милетић, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Културна политика у медијском систему Србије”



Доц. др Драган Ћаловић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Перспективе новог читања социјалистичког културног наслеђа земаља Западног Балкана”



Доц. др Љиљана Манић, Факултет за културу и медије, доц. др Марија Алексић, Факултет за пословне студије, Мирјана Танкосић, мастер, Мегатренд универзитет Београд: „Друштвена димензија награда у култури Србије”



Доц. др Златко Ланговић, Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет Београд: „Културолошки утицај на информациону технологију”



13,30 – 14,15: ЗАКУСКА (Клуб Универзитета)



14,30 – НАСТАВАК РАДА СЕКЦИЈЕ



Доц. др Радивоје Петровић, Академија лепих уметности Београд: „Транснационални културни империјализам као детерминанта одрживе културне и медијске политике”



Др Наталија Мацура, самостални истраживач: „Промена модела културне политике у Србији, увођењем Савета у процес одлучивања – студија случаја: музика”



Др Владимир Кривошејев, музејски саветник, Народни музеј Ваљево: „Унутрашња организација регионалних музеја у Србији – потребе за реорганизацијом”



Мр Ана Јурчић, Факултет за међународну економију, Николина Врцељ, Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет Београд: „Културна политика једнакости полова – улога жена у глобалном бизнису”



Доц. Ана Гњатовић, мастер, Милена Гњатовић, Факултет уметности Приштина – Звечан: „Култура медија – култура тржишта”



Весна Милановић Симичић, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Отуђење као култура”



Снежана Ђорђевић, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Oдрживост културног развитка у земљама транзиције”



Марија Боранијашевић, мастер, Висока пословна школа струковних студија Блаце: „Значај познавања енглеског језика за опште образовање младих у Србији у циљу одрживог друштвеног развоја”



Дискусија





11,30 – СЕКЦИЈА: „УМЕТНИЧКО СТВАРАЛАШТВО И ИЗАЗОВИ САВРЕМЕНОГ ДРШТВА”

(Модератор: доц. др Миомир Петровић, сала С1)



Проф. др Дивна Вуксановић, Факултет драмских уметности, Универзитет уметности у Београду: „Културна мисија уметности у епохи спектакла”



Проф. др Зоран Аврамовић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Уметничко знање и сазнање друштва”



Проф. др Сеад Алић, Центар за филозофију медија, Загреб: „Толстој и штампа, поруке о медију штампе ”



Проф. др Драган Никодијевић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Менаџмент и маркетинг у уметничкој пракси – за и против”



Проф. др Снежана Николајевић, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу: „Савремена музика у телевизијском простору – акција и интеракција”



Проф. др Михајло Ђорђевић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Семиотика гешталт принципа у креативном процесу код аудиовизуелних медија”



Доц. др Татјана Миливојевић, доц. др Драгана Јовановић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Непомирљивост информационо-технолошкe брзине и стваралачког ритма”



Доц. др Миомир Петровић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Морфологија митопоетског модела света, присуство мита у савременој нарацији”



13,30 – 14,15: ЗАКУСКА (Клуб Универзитета)



14,30 – НАСТАВАК РАДА СЕКЦИЈЕ



Доц. др Будимир Поточан, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Публицистичка и ина делатност Лазе Костића у Црној Гори”



Доц. др Смиљка Исаковић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Уметничка музика – има ли стратегије?”



Јелена Арнаутовић, мастер, Факултет уметности, Приштина – Звечан: „Чија је ово труба? Медијски стереотипи о фестивалу Гуча као симболу српског културног идентитета”



Доц. др Жељко Ђурић, Академија СПЦ Београд: „Нивои комуникације у синоптичким еванђељима”



Мр Јадранка Божић, Народна библиотека Србије: „Уметност као једна од појмовних универзалијских утвара непрегледне референцијалности”



Владимир Коларић, докторанд Факултета драмских уметности, Универзитет уметности Београд: „Уметност и енергија: модалитети односа између уметности и друштвене стварности”



Невена Јанићијевић Матић, Факултет за културу и медије, Мегатренд Универзитет Београд: „Утицај Борхеса на уметничко стваралаштво и медије”



Драган Јаковљевић, „Српске народне новине”, Будимпешта: „Уметничкко стравалаштво и изазови савременог друштва”



Дискусија



11,30 – СЕКЦИЈА: „МАСОВНИ МЕДИЈИ И МЕДИЈСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КАО СУБЈЕКТИ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ И ПРОМОТЕРИ УМЕТНИЧКОГ СТВАРАЛАШТВА”

(Модератор: доц. др Виолета Цветковска Оцокољић, сала К3)



Проф. др Добривоје Станојевић, Факултет политичких наука, Уиверзитет у Београду, др Марко М. Ђорђевић, Педагошки факултет Јагодина, Универзитет у Крагујевцу: „Медијско представљање савременог уметничког стваралаштва”



Проф. др Биљана Ратковић Његован, Ива Шиђанин, Факултет техничких наука, Департман за индустријско инжењерство и менаџмент, Универзитет Нови Сад: „Kултурни садржаји у програмима Првог канала Радио-телевизије Војводине”



Доц. др Татјана Дуроњић, Факултет политичких наука, Студиј новинарства и комуникологије, Универзитет у Бања Луци: „Напредни корисници интернета у бионичкој комуникацији; емпиријски профил деце и младих у Бања Луци”



Проф. др Мира Ракић, проф. др Беба Ракић, Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет Београд: „Дигитална (р)еволуција и онлајн оглашавање”



Доц. др Марија Ћирић, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу: „Медиј радија у функцији афирмације уметничке музике”



Доц. др Татјана Миливојевић, Невена Миљановић, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Ријалити програми: банализација и културна ентропија”



Доц. др Наташа Симеуновић Бајић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд, др Луциа Веснић-Алујевић, Центар за европске студије Брисел, Александра Мајдаревић, мастер, Факултет за економију, финансије и администрацију Београд: „Телевизијско репризирање као могућа стратегија културне политике и одговор публике”



13,30 – 14,15: ЗАКУСКА (Клуб Универзитета)



14,30 – НАСТАВАК РАДА СЕКЦИЈЕ



Доц. др Весна Балтезаревић, Катарина Драговић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Mасовни медији и медијске организације као субјекти културне политике и промотери уметничког стваралаштва”



Доц. др Драгана Новаковић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Међународно комуницирање и интернет – глобална мрежа за глобалну комуникацију”



Доц. др Нада Торлак, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Презентација деце у штампаним медијима у Србији”



Доц. др Виолета Цветковска Оцокољић, Факултет за културу и медије, проф. др Татјана Цветковски, Факултет за пословне студије, Мегатренд универзитет Београд: „Савремено иконоборство: ишчезавање слике и медијски посредована идолатрија”



Мр Милева Павловић, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Медијска пракса – духовни банкрот или постмодерна усамљеност?”



Мр Јован А. Ђукановић, Мегатренд универзитет Београд: „Српски филм и нови законски оквир”



Слободан Вулетић, мастер, Војислав Тодоровић, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Утицаји медија на културни живот деце”



Зоран Бранковић, мастер, Факултета за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Први трансцендентал симулираног света”



Александра Бокан, мастер, Факултет за културу и медије, Мегатренд универзитет Београд: „Утицај дигитализације на савременог човека – да ли смо сви само један пиксел”



Дискусија



16,30: ЗАКЉУЧНА ПЛЕНАРНА СЕСИЈА (амфитеатар А1)

уторак, 22. мај 2012.

Simposion na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu

U subotu, 26. 5. 2012. govoriću u okviru Četvrtog bogoslovskog simposiona "Srpska teologija danas 2012", koji se održava na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tema je "Savremene perspektive estetike preobražavanja F. M. Dostojevskog", a program, sa ukupno 150 učesnika, može se naći ovde:
http://www.bfspc.bg.ac.rs/sr/informacije/cetvrti-godisnji-simposion-srpska-teologija-danas

Vladimir Kolarić (Fakultet dramskih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu)
"Savremene perspektive estetike preobražavanja F. M. Dostojevskog"

Апстракт: У раду се истражују савремене перспективе естетике преображавања Ф. М. Достојевског, односно могућности заснивања улоге и значаја уметности у савременом тренутку на темељима естетичких схватања Достојевског. Појам „естетика преображавања“ у раду означава естетички избор усмерен ка смисаоном и онтолошком преображавању стварности у процесу настанка уметничког дела, што се у ширем смислу тиче питања деловања (дејствовања) уметности на стварност, односно међудејства уметности и стварности, при чему је неопходно размотрити религијску (хришћанску) мотивацију таквог схватања уметности и стваралаштва, и њиховог смисла.

среда, 4. април 2012.

Vladimir Kolarić: "Apologija Zapada: Čaadajev, Dali, Vorhol" u pdf

Moj rad "Apologija Zapada: Čaadajev, Dali, Vorhol" dostupan je na internetu, u pdf-u, na stranici:
http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zbornikfdu/17/25/show_download?stdlang=mk

Radi se o jednom od dva moja zasad najznačajnija i u najvećoj meri sintetička rada, koji tek zahtevaju detaljniju razradu. Ovde se govori o ideji Zapada, tajni Zapada kako je vide njegovi apologeti i nudi se originalna klasifikacija od 14 osobenosti Zapada.

Vladimir Kolarić: Apologija Zapada: Čaadajev, Dali, Vorhol, u Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti 17, 2010, str. 355-373.

среда, 28. март 2012.

Drama Vladimira Kolarića "Smrt u Parizu" u biltenu "Autori i drame"

Moja drama "Smrt u Parizu" izvedena na festivalu "Teatraljnij most" u Moskvi, predstavljena je u kvartalnom biltenu "Autori i drame" Ruskog autorskog društva. Uz osnovne podatke o broju uloga i dekoru, doneta je kratka precizna beleška o drami, kao i odlomak.
Beleška glasi: Многим более полувека прошло с окончания самой кровопролит-ной из земных войн. И если сербский драматург обращается к давне-му опыту, то наверняка делает это в связи с бомбежками на Балканах в новейшее время. Пытаясь сопоставить факты и понять, почему свя-щенные камни Европы в очередной раз заливают кровью.

Bilten je dostupana na:
http://rao.ru/publications/aip4_11.htm


Vladimir Kolarić: "Smrt u Parizu" (pozorišna drama)