Платон Беседин: МАНИФЕСТ РУСКОГ СНА (превод Јован Димитрије Коларић)

Платон Беседин

МАНИФЕСТ РУСКОГ СНА

(превод Јован Димитрије Коларић)

 

Имао сам сан: направити велики књижевни фестивал у Севастопољу. Сан се данас остварио. Од 11. до 14. маја у мом родном граду се одржавао Фестивал руске књижевности „Точка сборки.“ Одржавао се у оквиру јединствене културно-просветитељске иницијативе „Севастопољ. Точка сборки.“ И прво што је требало урадити - па захвалити свим учесницима. Без вас много тога не би било могуће.

Дуго смо дискутовали шта је Крим, шта је Севастопољ. Данас дискутујемо какав ће он бити. После тога - други задатак је још актуелнији. Међутим, душа Севастопоља је увек била руска. Таква је и остала. Због тога што је језик душа народа. Зато што је много снаге било потрошено на заштиту и очување руског језика, руске културе. Они су наша тачка отпора.
Севастопољ је руски. И Крим је руски. И кримско-татарски, и украјински, и јерменски, и грчки, и још много чији. Јер бити руским, није етничка, није национална, није крвна припадност, него категорија метафизике, скоро божанска. И веома разнолика. Бити руски значи припадност вечној Русији. И припадност овој идеји кроз руско Писмо.

Ми смо становници Русије - у вишем смислу - кроз руску класичну књижевност. Ево, и наша иницијатива је чудо. Руска литература је наш аргумент на Страшном суду. Вратити исконском смислу, направити нови - то је задатак Фестивала. Наћи рускост кроз традицију, кроз наслеђе, кроз живо Писмо.

Направити ово је неопходно, коначно, у Севастопољу. Овде, обративши се људима, будимо Русију. И људи су се одазвали. Помислили су на нову Русију. И самим тим нашли себе. Такав идеал мења материјални свет. Правда, Савест, Подвиг - ти крајеугаони каменови руског света постају топлији, и крв почиње брже да тече кроз жиле.

Сада не испуштајте, не тоните, не дивите се лажним симболима, како условно речено патриотским, тако и условно речено опозиционим. Севастопољ је мерило. И Севастопољ је тачка одбројавања, један од сакралних центара Русије. „Точка сборки“ је једна етапа пута ка бољем. Пута ка садашњој Отаџбини. На том путу ниједан човек није случајан. Он скупља и чува смисао, он држи огњени Говор људима. Треба нам мудрости, љубави и стрпљења. Фестивал руске књижевности „Точка сборки“ ће бити везан за Севастопољ.

 

Оригинал на: http://cultpoint.ru/privetstvennoe-slovo-predsedatelya-orgkomiteta-festivalya-platona-besedina/

O Krimu i savremenoj Rusiji na STANJU STVARI

Moj tekst o značaju Krima za savremenu Rusiju i svet pod naslovom "Tajna Krima i buđenje Rusije: Za život sveta" objavljen je na sajtu Stanje stvari:

https://stanjestvari.com/2016/05/30/kolaric-tajna-krima-budjenje-rusije/

Фестиваль «Точка сборки», Севастополь, 11-14. Май 2016

Владимир Коларич: "Чтобы мир был возможен", Фестиваль «Точка сборки», Севастополь, 11-14. Май 2016,  http://cultpoint.ru/festival-tochka-sborki-sevastopol-11-14-maj-2016-vpechatleniya/. (перевод Елена Буевич)

 

Pantelejmon Komarov na Hiperboreji!

Tri pesme Pantelejmona Komarova, u mom prevodu objavljene su na blogu Hyperborea.
Pantelejmon Komarov je mladi ruski pesnik, scenarista i reditelj iz Sevastopolja i ovo je prvi prevod njegove poezija na neki strani jezik.
Njegove pesme poseduju izraziti rok senzibilitet u žudnji za ličnom slobodom, ali i značajne religijsko-mističke slojeve.

http://hiperboreja.blogspot.rs/2016/05/tri-pesme-pantelejmon-komarov.html

VEČNE PRIČE (Luka Piljagić, Nova logika, 2016)

Vladimir Kolarić

 

BITI ILI NE BITI

 

Nema zabušavanja kod Luke Piljagića. Svojim prekaljenim telom, u autorskoj predstavi „Večne priče“ (Nova logika, 2016), zamišljenoj kao omaž Šekspiru ali i Piljagićevom učešću u KPGT-ovom Šekspir festu pre trideset godina u Subotici, on demonstrira svu konkretnost pozorišta i istorije, surovu konkretnost vlasti i oslobađajuću konkretnost života.

Prizore iz Šekspirovih tragedija i istorijskih drama Piljagić na početku i na kraju predstave uokviruje Eshilom i Imreom Madačem, Eshilom kao stupanjem u istoriju i u pozorište (tragediju!) istovremeno i Madačem kao pričom o istoriji i večnosti, ljudskom rodu kao takvom.

Ima u toj svedenoj i energičnoj predstavi jedne istinitosti koja je u saglasnosti između reči i dela, života i umetnosti, jedne autentične performativnosti koja od ove predstave, bez patetike rečeno, čini istinski pozorišni čin, pozorište kao takvo, ono najprostije i najlepše zbog čega je pozorište uvek postojalo i uvek će postojati. Konkretnost prisustva i prisnost susreta, bez poze i laži, i koje već samim sobom razobličava pozu i laž - to je ono što se u pozorištu uvek pamti, i što je pozorište. A „Večne priče“ čuvaju nešto od te vatre.

АЛИСА У ЗЕМЉИ ЗМАЈА (ДАХ ТЕАТАР, 2016)

Владимир Коларић

 

АЛА ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ

 

„Али, да није белог зеца не би било ни Алисе“.

Представа Дах театра „Алиса у земљи Змаја“, у режији наше најбоље глумице Маје Митић, на материјалу Керолове Алисе и поезије Ј. Ј. Змаја, у првом реду упознаје и суочава децу са сценским језиком као таквим. Главни „предмет“ ове представе је, дакле, оно што се назива сценским изразом или чак „сценичност“ као таква.

Ова сценичност је језик којим се конституише једна специфична дечија и деци прилагођена логика, један од начина на који деца себи објашњавају свет у ком живе и у њега уводе какав-такав ред. Један од начина, али уједно и трагање за самим обрасцем дечијег преосмишљавања и преображавања задатог света, само деци својственог начина борбе са светом.

Поштујући ту логику, и не бојећи се игре, једног вештог прожимања дечије игре као исходишта и сценске игре као задатости, не плашећи се имагинације него у њој уживајући, и што је најважније, ни мало се не бојећи деце, ови сјајни и за наше прилике ретко припремљени и фокусирани глумци (Ивана Миленовић Поповић, Анђела Поповић, Иван Николић и сама Маја Митић), успевају да нам кажу и понешто о моћи и контроли, о страховима и надама, али свакако највише о слободи, коју у овој представи као да удишемо. Удишемо је заједно са мирисом позоришта самог, подсећајући се да и позориште може да буде слобода, да мора да буде слобода. Довести децу на ову представу, у ово и овакво позориште, значи довести их негде где ће им бити добро.

 

О Кустурици и Русима на ИСКРИ

Мој текст о односу Руса према Кустурици и феномену његове популарности у Русији и "глобалном Истоку" на порталу ИСКРА:

http://iskra.co/reagovanja/vladimir-kolaric-o-kusturici-i-rusima/