Владимир Коларић
АЛА ЈЕ ЛЕП
ОВАЈ СВЕТ
„Али, да
није белог зеца не би било ни Алисе“.
Представа Дах театра „Алиса у земљи Змаја“, у
режији наше најбоље глумице Маје Митић, на материјалу Керолове Алисе и поезије
Ј. Ј. Змаја, у првом реду упознаје и суочава децу са сценским језиком као
таквим. Главни „предмет“ ове представе је, дакле, оно што се назива сценским
изразом или чак „сценичност“ као таква.
Ова сценичност је језик којим се конституише
једна специфична дечија и деци прилагођена логика, један од начина на који деца
себи објашњавају свет у ком живе и у њега уводе какав-такав ред. Један од начина,
али уједно и трагање за самим обрасцем дечијег преосмишљавања и преображавања
задатог света, само деци својственог начина борбе са светом.
Поштујући ту логику, и не бојећи се игре, једног
вештог прожимања дечије игре као исходишта и сценске игре као задатости, не
плашећи се имагинације него у њој уживајући, и што је најважније, ни мало се не бојећи деце, ови сјајни и за наше прилике ретко
припремљени и фокусирани глумци (Ивана Миленовић Поповић, Анђела Поповић, Иван
Николић и сама Маја Митић), успевају да нам кажу и понешто о моћи и контроли, о
страховима и надама, али свакако највише о слободи, коју у овој представи као
да удишемо. Удишемо је заједно са мирисом позоришта самог, подсећајући се да и позориште може да буде слобода, да мора да буде слобода. Довести децу на ову представу, у ово и овакво позориште, значи довести их негде где ће им бити добро.
Нема коментара:
Постави коментар