Priča objavljena u zbirci "Lutalice" (SKC Kragujevac, 2006), čije delove izgovara Sretko Kalinić (Lazar Jovanov) u najboljoj predstavi KPGT-a "Biciklist" (režija Ljubiša Ristić).
Vladimir Kolarić
JEDNE NOĆI, VOLEĆEMO SE
Isto su moje ruke i moja ljubav, kažem ti, a ti mi veruj. Kad krv uzavri, razlike nema.
Moje ruke pevaju za mene. Zovu me Pavaroti. Glupi su. Misle da je Pavaroti dirigent.
Ja sebe zovem – Kazanova.
Isto je ova krv i ova ljubav, kažem.
Kao hirurg sam i kao precizni mehaničar. Kao pilot sa svojim mnogobrojnim dugmićima.
Veruj mi, nesrećniče.
Ja sam sve što ti ostaje.
Ja sam tvoj ispovednik, ja sam tvoj bog. Ne imaj drugih bogova osim mene. Meni ćeš reći što nećeš ni svojoj ljubavi ni svom Bogu.
Sigurno znaš šta mesar radi sa ovcom. Gurne ruku kroz njene čeljusti, srce joj ščepa, kao jabuku, i izvadi. Napolje, na slobodu. Na svetu slobodu. Srce kuca i dalje, ne shvata da je iščupano.
Jagnje moje nesrećno, kožu ću ti odrati. Možda ću te i pustiti da živiš, ali čovek više nećeš biti. Ne. Nikada.
Opiri se. Budi moj. Što duže budi moj. Što se duže opireš, što kasnije priznaš, sve me više voliš, sve te više volim, ti si smisao mog života, ja tvog.
Ljudi, volimo se. Upućeni smo jedni na druge.
Pun sam ljubavi. Kažem, a ti mi veruj. Gledaj me, dok krvariš, zaljubljenog.
Ovo je ljubav, ali ovo je i posao. Hranim porodicu. Velika je moja porodica. Ne možeš ni da zamisliš koliko je velika moja porodica.
Debeli su zidovi. Ni dušice ne mogu da pobegnu. Telo iznesu, duša se ne vidi, pa ostane. Posle ne ume da izađe. Luta.
Lutaju dušice. Pevaju, glasnije od mojih ruku. Celu noć pevaju.
Znam da me voliš.
Vratićeš se.
Vrati se.
Baciće te na smetlište, dušica će ostati.
Sviđaš mi se, hrabar si.
Volećeš me. Znam da ćeš me voleti.
Moja ruka te u dušicu pretvara. Oslobađa te govana, ovih zidova. I svet su govna i zidovi, čemu da se nadaš.
Dođi. Ne čekaj. Poseti me. Ovde sam. Poseti me. Jedne noći, volećemo se.
Vladimir Kolarić
JEDNE NOĆI, VOLEĆEMO SE
Isto su moje ruke i moja ljubav, kažem ti, a ti mi veruj. Kad krv uzavri, razlike nema.
Moje ruke pevaju za mene. Zovu me Pavaroti. Glupi su. Misle da je Pavaroti dirigent.
Ja sebe zovem – Kazanova.
Isto je ova krv i ova ljubav, kažem.
Kao hirurg sam i kao precizni mehaničar. Kao pilot sa svojim mnogobrojnim dugmićima.
Veruj mi, nesrećniče.
Ja sam sve što ti ostaje.
Ja sam tvoj ispovednik, ja sam tvoj bog. Ne imaj drugih bogova osim mene. Meni ćeš reći što nećeš ni svojoj ljubavi ni svom Bogu.
Sigurno znaš šta mesar radi sa ovcom. Gurne ruku kroz njene čeljusti, srce joj ščepa, kao jabuku, i izvadi. Napolje, na slobodu. Na svetu slobodu. Srce kuca i dalje, ne shvata da je iščupano.
Jagnje moje nesrećno, kožu ću ti odrati. Možda ću te i pustiti da živiš, ali čovek više nećeš biti. Ne. Nikada.
Opiri se. Budi moj. Što duže budi moj. Što se duže opireš, što kasnije priznaš, sve me više voliš, sve te više volim, ti si smisao mog života, ja tvog.
Ljudi, volimo se. Upućeni smo jedni na druge.
Pun sam ljubavi. Kažem, a ti mi veruj. Gledaj me, dok krvariš, zaljubljenog.
Ovo je ljubav, ali ovo je i posao. Hranim porodicu. Velika je moja porodica. Ne možeš ni da zamisliš koliko je velika moja porodica.
Debeli su zidovi. Ni dušice ne mogu da pobegnu. Telo iznesu, duša se ne vidi, pa ostane. Posle ne ume da izađe. Luta.
Lutaju dušice. Pevaju, glasnije od mojih ruku. Celu noć pevaju.
Znam da me voliš.
Vratićeš se.
Vrati se.
Baciće te na smetlište, dušica će ostati.
Sviđaš mi se, hrabar si.
Volećeš me. Znam da ćeš me voleti.
Moja ruka te u dušicu pretvara. Oslobađa te govana, ovih zidova. I svet su govna i zidovi, čemu da se nadaš.
Dođi. Ne čekaj. Poseti me. Ovde sam. Poseti me. Jedne noći, volećemo se.
Ja sam fascinirana ovim sto sam procitala. Vlado, cestitam od srca. Cim stignem otici cu da pogledam predstavu u KPGT.
ОдговориИзбриши