Vladimir Kolarić
RUSI
DOLAZE
Od Zorislava
Paunkovića, rusiste, prevodioca i urednika „Ruskog almanaha“, kao od prijatelja
i urednika, naučio sam mnogo o jasnom i konciznom pisanju: da je na
stranici-dve moguće mnogo toga reći, i to pitko, pregledno i jasno. Nekada mi
je to uspevalo, nekada ne. Zorislavu uspeva.
Drugo izdanje njegove
knjige iz 2010. godine, „Ruske teme“ (Balkanski književni glasnik, 2016),
donosi dva dodatna teksta na teme ruske književnosti i kulture, kao i četiri
teksta drugih autora o prvom izdanju knjige, i to autora koji su značajna imena
naše i ruske publicistike, književnosti i kulture.
S obzirom na brojne
predrasude i nepoznavanje savremene ruske kulture u našoj sredini, ova knjiga
je, pre nego informativnošću, dragocena svojom živom i dinamičnom raznovrsnošću, koja ukazuje i na sličnu
raznovrsnost kulture o kojoj govori. Paunkovića strategija u izboru i oblikovanju
materijala je uključivost umesto isključivosti, kao i podsticajnost umesto
normativnosti.
Ipak, kao napisana na
srpskom jeziku i delo srpskog autora, ona je pre svega deo srpske kulture, i
kao takva jedno živo prisustvo, jedna svetlost i jedna nada da se, uprkos
svemu, i tako može: mirno, elegantno, dostojanstveno, sa znanjem.
Dodir sa ovom knjigom
je stoga priključivanje na jedno energetsko polje koje svojim intenzitetom
značajno prevazilazi standardne domete jedne, u osnovi, učmale, zatvorene i nepodsticajne
kulturne sredine kakva je naša. A više ovakvih knjiga i ovakvih autora, to je
jedini pravi put ka njenom oporavku, njenom preobražaju, njenom razlogu za
istinsko postojanje, a ne tek za tavorenje. Zagrevanje srca i razmrdavanje
mozga, to treba.
Čovek treba da bira društvo i da bira knjige, mora da koliko god može upravlja energijama koja ga okružuju i koje deluju na njega. Da sve bude što življe i ostvarenije, da ga ne oblikuje nedovršenost i mutljag. A ja sam sa Zorislavom baš imao sreće.
Čovek treba da bira društvo i da bira knjige, mora da koliko god može upravlja energijama koja ga okružuju i koje deluju na njega. Da sve bude što življe i ostvarenije, da ga ne oblikuje nedovršenost i mutljag. A ja sam sa Zorislavom baš imao sreće.
Нема коментара:
Постави коментар