Владимир
Коларић
Више од игре – поетска представа Луке
Пиљагића
Поезија
је била најбоља када није била раздвајана од певања и одигравања. И данас се на
Истоку, па и у Русији, чувају такве традиције, где је поезија оно по треба да
буде тек кад се изводи – у споју изговарања, песме и глуме, чувајући
конкретност извођачевог присуства, догађајност изговорене речи и заједништво
учешћа у истом симболичко-перформативном простору.
Представа
Луке Пиљагића „Просипање златне рогозе стихова“ је ипак пре свега позориште,
позоришни чин, које поред изговарања стихова подразумева и песму, сведен али
прецизан гест и реквизиту са прегледном знаковно-симболичком функцијом.
Представа,
поред тога, има јасну структуру, где
поезија, на проживљен и нимало декламаторски и патетичан начин „просипана“ пред
публику, није распоређивана произвољно, него тако да прати и поетски трансформише
читав људски живот, и то не било који живот, него баш живот тог конкретног,
овде-и-сада Луке Пиљагића, у његовом дијалогу, и као човека богатог искуства и
као глумца, са великим песницима са којима осећа да је у сагласју. И то не,
како је истакао у једном лепом разговору, сагласју на анегдотално-интригантском
нивоу, повезаном са пикантеријама из живота песника, већ баш са оним што остаје
иза њих – песмама.
Као
што иза глумца, после свог сећања, проживљавања и давања остају само, као на
крају ове представе, ципеле вечитог путника и шешир који покрива главу и који
прихвата скромна уздарја – али, ипак, и успомена, лебдећа реч и трептај у
срцима.
Рогоз
је један од симбола чистоте, на кога су у Индији полагали преминуле како би наставак
њиховог пута био што растерећенији од све прљавштине некупљене од света.
Одигравање Луке Пиљагића, којим нас овај глумац-подвижник враћа на истинске,
трагедијско-литургијске основе позоришта, такође је једно прочишћавање, оно што
би уметност морала да буде у нашим животима.
Лука
Пиљагић, један од најплеменитијих и најсуштинскијих изданака велике традиције
КПГТ-а, је својом храброшћу, непосредношћу, посвећеништвом, енергијом и
слободарством, много од онога што ми данас више већином нисмо.
Али
позориште је ту, ако отворимо очи и припустио га у срца, да нам помогне да се
пробудимо и кренемо даље, у нашу личну и народну слободу, тамо где нам је једино и место.
О претходним представама Луке Пиљагића:
Нема коментара:
Постави коментар