уторак, 20. септембар 2016.

ZNALAC ČISTIH DANA na Hiperboreji!

Na Hiperboreji je objavljena moja priča "Znalac čistih dana", prvobitno objavljen au Skrobonjinoj HAARP antologiji.
Empedokle - fašizam - slutnja otkrivenja. Sloboda.

https://hiperboreja.blogspot.rs/2016/09/znalac-cistih-dana-vladimir-kolaric.html

Na istom mestu je objavljena i moja priča "Pitagora i Hiperborejac" iz istog ciklusa:

https://hiperboreja.blogspot.rs/2015/10/pitagora-i-hiperborejac-vladimir-kolaric.html

понедељак, 19. септембар 2016.

ЗОРИСЛАВ ПАУНКОВИЋ: Разговори са руским писцима


Владимир Коларић

 

РУСИ СУ ДОШЛИ
 

 

Претходна књига Зорислава Паунковића „Руске теме“, са текстовима посвећеним руској књижевности и култури, била је, рекосмо поводом њеног другог издања, узорно писана: концизно, згуснуто, богато, а читљиво и лагано, да је свака реч на свом месту.

И ова књига, „Разговори са руским писцима“ (Агноста, Београд, 2016) је заправо таква: писци и понеки критичар-теоретичар су напросто натерани да буду конкретни, заинтересовани, да дају све од себе. „Исцрпни и суштински разговори“ - како рече један од питаних, Михаил Епштејн. А опет некако лагано, без напора, јер се дели интересовање и разумевање, јер њихов саговорник није ни најамник ни аутомат, него стручњак и, што је подједнако важно, живо, и за човека и за предмет заинтересовано, људско биће.

Иако невелика, и ова књига је историја руске литературе, руске културе и друштва у претходних неколико деценија, а поред тога и портрет стваралачких личности, ризница знања и подсетник за заборавне, и, што је за мене најважније, корисна и подстицајна књига за сваког писца, јер овде има шта да се каже и да се чује о писању, као искуству и као занату, конкретно, без општих места и мистификација.

Саговорници су, редом: класик совјетске сеоске прозе Василиј Белов, Владимир Војнович, Виктор Јерофејев, Ала Латињина, Вјачеслав Пјецух, Александар Аронов, изузетни песник Игор Иртењев (ког је Зорислав још у совјетско време „открио“ после само једне објављене песме, а сад већ има књигу на српском у преводу Душка Пауковића), затим поменути Михаил Епштејн из најбољих дана, велика Људмила Петрушевска, водећи проучавалац Хармса и Обериута Владимир Глоцер, један од данас најинтересантнијих руских писаца Јуриј Нечипоренко (који у време овог разговора није имао ниједну објављену књигу, а сад чак и на српском и хрватском има три, од којих једну у мом преводу) и, коначно, најзначајнија савремена руска драмска списатељица Ксенија Драгунска.

Текст о „Руским темама“, под насловом „Руси долазе“, објавио сам такође на овом блогу:


 

недеља, 18. септембар 2016.

PATTI SMITH: Sakupljanje vune


Vladimir Kolarić

 
OPAKA SLOBODA
 
 


Kako je lepo kada je pisac neko ko oduvek mašta „da će čitaoca odvesti nekud, u prostranstvo koje se ne može ni izmeriti ni upamtiti.“ Ko zamišlja da će neprimećen, „među oblacima“, biti „od nekog uticaja“, od koristi ljudima.

A gde su ljudi - „kao male sjajne planete, svaka sa svojom istorijom, svaka sa svojom zlatnom voljom“. Za koje pisac nije tu da ih oblikuje, usmerava, poučava i proučava, nego se samo „nada da će čitaoca ova priča ispuniti nejasnom i čudnovatom radošću“.

I to priča koja „ne spada u bajke“, već sve što ona sadrži „istinito je, i napisano tačno onako kako je zaista bilo“.

Opaka sloboda.

„U pokretu je blagoslov“.

Svi su ljudi braća i sestre.

Patty Smith/ Sakupljanje vune (Woolgathering)/ Geopoetika/ Beograd 2015.

 

уторак, 13. септембар 2016.

РУСКИ АЛМАНАХ 21, 2016

У новом Руском алманаху (уредник Зорислав Паунковић) драме Вампилова и Васиљкове, поезија Данилова ("Русија воли Србију"!), Фанајлове, Сен-Сењкова, Завершњеве и, што је највећи куриозитет, песме Јелене Бујевич које је ова изузетна песникиња писала на српском језику, са ког иначе сјајно преводи.
Ту је и проза Бакина, Л. Андрејева, 3 анонимна руска писца из17. века у преводу А. Лаврика, успомене Катарине Рапај о Параџанову, путопис Васе Павковића са прошлогодишњег московског сајма и много тога другог.
У овом броју има укупно 5 мојих прилога: превод приповетке Георгија Гребеншчикова, превод поглавља из књиге једног од најзначајнијих савремених руских философа Александра Секацког "Мисија пролетаријата" под насловом "Пролетаријат и смрт", затим прикази фестивала руске драме у Бг и песничке књиге Алексеја Макушинског, и, најзад, мој путопис са путовања у Севастопољ и Крим поводом фестивала Точка сборки.
Прикази фестивала руске драме и књиге Макушинског првобитно су објављени на овом блогу и налазе се на:
http://vladimirkolaric.blogspot.rs/2016/04/beogradski-festival-savremene-ruske.html
и
http://vladimirkolaric.blogspot.rs/2016/04/aleksej-makusinski-minhenski-dnevnik.html

Путопис са Крима је пренет на арт блогазину Хипербореја и налази се на:
http://hiperboreja.blogspot.rs/2016/09/ka-novoj-reci-vladimir-kolaric.html

Проширена верзија овог текста, са фотографијама, објављена је на порталу Искра:
http://vladimirkolaric.blogspot.rs/2016/09/putopis-sa-krima-i-na-iskri-sa.html

Мој превод Гребеншчикова је први превод овог значајног аутора на српски језик, упоредо са његовим новим "откривањем" у самој Русији. Биографија овог интересантног човека могла би свакоме да буде занимљива:

ГЕОРГИЈ ГРЕБЕНШЧИКОВ (Георгий Дмитриевич Гребенщиков, 1883-1964), руски писац, новинар и уредник, родом из Алтаја, коме је и посвећена већина његових прозних дела, којима је стекао углед и популарност широм Русије. Посвећивао се озбиљном етнолошком истраживању народа Сибира и посебно Алтаја, са нагласком на животу старообредника (тзв. старовераца), којима је и посвећено његово најзначајније дело, серија од седам романа под општим називом „Чурајеви“.

Био је уредник часописа „Живот Алтаја“ и приређивач јединственог „Алтајског алманаха“ у ком је представио писце из овог дела Русије, у свом књижевном и приређивачком раду уживајући подршку и таквих имена какав је М. Горки. Као веома „енергичан човек“, како га је описао Л. Н. Толстој, 1915. се преселио у Петербург, а следеће године отишао на фронт као новински дописник и добровољац Савета Градова, организације за санитарно-транспортну помоћ. У својим новинским текстовима, у форми литерарно избрушених записа и писама са фронта, сведочио је о тешкој борби за преживљавање у ратним условима и опадању војне дисциплине, као и почецима Грађанског рата. Ипак, у центру његових интересовања су и у овом случају били људи, у литерарном смислу изузетно живо представљени.

Боравећи 1918. године у Одеси и Јалти, Гребеншчиков упорно објављује у скоро свим кримским часописима и чита своја дела на књижевним вечерима. Августа 1920. из Севастопоља емигрира најпре у Контантинопољ, а затим у Француску. Ипак, Гребеншчиков највећи део свог емигрантског живота проводи у Сједињеним Америчким Државама, најпре радећи у Музеју Н. К. Рериха у Њујорку, а касније, од 1941, заједно са супругом Татјаном Денисовном, као предавач на Колеџу Јужне Флориде. Године 1925. у савезној држави Конектикат оснива насеље руских емиграната названо Чурајевка, према јунацима његовог најпознатијег дела, док је тридесетих година сматран једним од духовних предводника руске емиграције у Америци, дописујући се, између осталих, са А. Куприном, И. Буњином, Н. Рубакином, и упорно радећи на промовисању руске културе и њеног доприноса духовној култури Запада.

Готово заборављен у домовини, за његово дело се интересовање обнавља тек у последње време, једним делом захваљујући темату посвећеном овом писцу, који је за часопис „Роман-газета“ (број 22, 2014) приредила Татјана Черњајева. Приповетка „На Иртишу“ преведена је на основу овог издања, а на које је преводиоцу љубазно указао познати писац и главни уредник часописа Јуриј Козлов.
Мој превод 4 песме Јелене Бујевич објављен је такође на арт блогазину Хипербореја:
 

 

понедељак, 12. септембар 2016.

субота, 10. септембар 2016.

ТАТЈАНА ПИСКАРЈОВА на Хипербореји

На Хипербореји је објављен мој превод 4 песме Татјане Пискарјове, московске песникиње која представља истинско откриће у руској литератури последњих година.
Ово је, после Пантелејмона Комарова, Тихона Синицина и Јелене Бујевич, четврти превод савремене руске поезије који ми је објављен на овом изузетном сајту.


http://hiperboreja.blogspot.rs/2016/09/poezija-tatjana-piskarjova.html
 

уторак, 6. септембар 2016.

Putopis sa Krima i na Iskri, sa fotografijama

Na portalu Iskra objavljena je proširena verzija mog putopisa sa Krima, objavljenog u Ruskom almanahu (21, 2016) a zatim na sajtu Hyperborea, obogaćena forografijama:

http://iskra.co/reagovanja/vladimir-kolaric-moj-krimski-zavet/

понедељак, 5. септембар 2016.

Putopis o Krimu na Hiperboreji

Na Hiperboreji je objavljen moj do sada najobimniji tekst o mom boravku na Krimu i Sevastopolju povodom festivala Točka sborku u maju 2016, ovaj put najbliže formi putopisa. Tekst je prvobitno objavljen, i za njega specijalno pisan, u upravo izašlom novom broju "Ruskog almanaha" (21, 2016):

http://hiperboreja.blogspot.rs/2016/09/ka-novoj-reci-vladimir-kolaric.html