понедељак, 30. октобар 2017.

СЕНКЕ НАД БАЛКАНОМ (Драган Бјелогрлић, 2017)


Владимир Коларић

Сенка фикције

 


 

Криминала има свугде, али кримића само у капитализму. Пошто је међуратни период тај наш аутентични капитализам - тако су нас учили у школи, а тако су мислили и његови тадашњи критичари, и са лева и са десна - кримић смештен у то време се сам по себи намеће.

С друге стране, и ово сад код нас је накакав, какав-такав капитализам (мада се либертаријанци не би сложили) - она је његов производ и један од најфреквентнијих канала његове симболичке репродукције - па је зато једна поп-културна серија заснована на том споју детектива-кримића и међуратне ере, какве су „Сенке над Балканом“ Драгана Бјелогрлића, данас и овде ипак могућа.

Кримић је данас опет у моди, како бисмо се ваљда убедили  у какву-такву појмљивост и логичност света који нам се чини све луђим, а ми смо гладни иконичних представа ликова из српске историје, толико богате ликовима и миљеима.

„Сенке над Балканом“ су поп-културни производ и не стиде се тога. Имају бар мало оне лакоће и релаксираности, овде тако ретке, дечачке занесености приликом да упризоримо оно што волимо, што нас мами, интригира, фасцинира. Имати ноаровског детектива у блату и асфалту Београда, Мустафу Голубића и Козаке, ону дечачку еротику истовремене привлачности и одбојности, супарништва и братства два - мушка - лика. А где је женска еротика замена за дух или демона, опасност и никад досањан сан, јер се и жели да остане само сан.

И пред тога, ова серија је „урађена“ - режирана, написана, продуцирана, и све што иде с тим. Овако или онако, али урађена, на нивоу једног стандарда, у основи филмски стилизованог стандарда, али нама, који делујемо данас толико збуњено и муцаво - итекако потребног. Јер свака форма и свака дисциплина, посебно симболичка, нам је данас итекако потребна.

А то што нас - данас - највише збуњује и плаши фикција, говори о нашем проблему са том „нашом“ реалношћу, о којој као да не знамо или нећемо да знамо ништа, реалношћу без рефлексије и дистанце, која самим тим престаје да буде реалност. Права фикција није ритуална, не укорењује нас у свакодневницу. Фикција има пуно значењских слојева и буди мноштво асоцијација, док је свакодневница само оно што ми хоћемо од ње, а то је најчешће само једно - да нас успава, да нас отупи.

„Сенке над Балканом“, како год се даље буду развијале, јер ово су тек две епизоде, макар је и незнатан, али преко потребан, противотров против тог насиља свакодневнице, против тог света не само ријалитија и таблоида, него наше посвемашње учмалости.

Добра фикција би требало и да нас оријентише, чак руководи. Можда је то овде превише очекивати - не знам, видећемо, превише је априорних скептика - али и ово, овај дечачки шик, и бар мало те лакоће и релаксираности, и ослобођености од таутологије непосредоване свакидашњице - је већ само по себи сасвим довољно. Очекивати виши и пожељнији облик културно-цивилизацијске самосвести - није ли то ипак, засад, претерано, макар као императив, јер колико је нас за тако нешто уопште спремно, чак и у својим главама, а камоли материјализовано у некој чулно-естетској или мисаоној форми, изложеној јавном суду.

А тако се лако отежава, од идеологије, од политиканства, од похлепе или умора. Неће ваљда?

 

четвртак, 26. октобар 2017.

Интервју у Словопресу!

Интервју који је са мном поводом изласка књиге "Хришћанство и филм" урадио Ђорђе Калијадис:

http://slovopres.com/hriscanstvo-film-razgovor-s-vladimirom-kolaricem/

понедељак, 16. октобар 2017.

петак, 13. октобар 2017.

МЕША СЕЛИМОВИЋ на Радију!

15. oктoбaр – нeдeљa
РAДИOTEКA (Рaдиo Бeoгрaд 1 – 23.00)
Meшa Сeлимoвић: ВEЛИКO СРЦE (Прeмиjeрa)
 
 Велики писац бави се суптилном психолошком анализом главног лика, комесара Мирка, чија се емотивна и морална вертикала и чврстина открива тек у самом крешенду ове приче са партизанском тематиком. Рат и конкретно окружење постају мање битни за откривање лика који личи на античке јунаке. Придев антички није случајно употребљен јер су и у њиховом свету, као и у нашем, велики јунаци ретки, и због тога вредни памћења. Меша Селимовић свог јунака описује из угла једног од његових сабораца, обичних људи, који поред таквих громада понекад прођу и постану свесни да постоје тек када им ишчезну из видокруга. Писац се служи минуциозним иако минималистичким литерарним поступцима, који су у драматизацији Владимира Коларића максимално искоришћени, обликовани тако да и у радиофонском делу буду запажени у првом плану.

У драми играју: Синиша Убовић, Бојан Жировић, Дубравко Јовановић, Бранислав Платиша и Петар Михаиловић
Радио-драматизација: Владимир Коларић
Лектор: Олга Бабић
Музички сарадник: Предраг Васић
Тон-мајстор: Милан Филиповић
Режија: Зоран Рангелов
Уредница серије: Мелина Пота Кољевић

четвртак, 12. октобар 2017.

Трибина Ангажман или изолација - снимак

Аудио снимак трибине Ангажман или изолација (ДОБ, 10.10. 2017): Милутин Петровић, Саша Радојевић, Јелена Марковић, Амра Латифић и Владимир Коларић:

https://wetransfer.com/downloads/694b7e200352b42762dc0f7b49380e3220171011195527/6dbb5a

недеља, 8. октобар 2017.

МЕРИ ШЕЛИ на Радију!

10. oктoбaр – утoрaк
ПAУКOВA MРEЖA (Рaдиo Бeoгрaд 2 – 18.32)
Meри Шeли: СMРTНИ БEСMРTНИК (Прeмиjeрa)
  Ово је прича о 323-годишњем Винзију који преиспитује свој статус бесмртности или дуговечности, у шта ни сам није сигуран, као и услове у којима је стекао тај истовремено дар и проклетство. Алхемијско порекло дара и мотивисаност Винзијевих поступака љубављу према девојци која му је по социјалном статусу недостижна, основа је за озбиљно промишљање мотива љубави, смрти, тела, старења, идентитета, на начин данас актуелнији него икада раније.

Улоге тумаче: Бојан Жировић, Владан Живковић и Ваја Дујовић
Драматизација: Владимир Коларић
Лектор: Олга Бабић
Музички сарадник: Драган Митрић
Тон-мајстор: Милан Филиповић
Режија: Милош Јагодић

У целини, на подкасту:
http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/radio-beograd-2/2897854/.html

ОМИЉЕНИ ДОМАЋИ на ФЦС!

На сајту Филмског центра Србије у рубрици Омиљени домаћи говорим о Црвеном класју Живојина Павловића:

http://www.fcs.rs/16430/