уторак, 31. мај 2016.

Платон Беседин: МАНИФЕСТ РУСКОГ СНА (превод Јован Димитрије Коларић)


Платон Беседин


МАНИФЕСТ РУСКОГ СНА

(превод Јован Димитрије Коларић)

 


Имао сам сан: направити велики књижевни фестивал у Севастопољу. Сан се данас остварио. Од 11. до 14. маја у мом родном граду се одржавао Фестивал руске књижевности „Точка сборки.“ Одржавао се у оквиру јединствене културно-просветитељске иницијативе „Севастопољ. Точка сборки.“ И прво што је требало урадити - па захвалити свим учесницима. Без вас много тога не би било могуће.

Дуго смо дискутовали шта је Крим, шта је Севастопољ. Данас дискутујемо какав ће он бити. После тога - други задатак је још актуелнији. Међутим, душа Севастопоља је увек била руска. Таква је и остала. Због тога што је језик душа народа. Зато што је много снаге било потрошено на заштиту и очување руског језика, руске културе. Они су наша тачка отпора.
Севастопољ је руски. И Крим је руски. И кримско-татарски, и украјински, и јерменски, и грчки, и још много чији. Јер бити руским, није етничка, није национална, није крвна припадност, него категорија метафизике, скоро божанска. И веома разнолика. Бити руски значи припадност вечној Русији. И припадност овој идеји кроз руско Писмо.

Ми смо становници Русије - у вишем смислу - кроз руску класичну књижевност. Ево, и наша иницијатива је чудо. Руска литература је наш аргумент на Страшном суду. Вратити исконском смислу, направити нови - то је задатак Фестивала. Наћи рускост кроз традицију, кроз наслеђе, кроз живо Писмо.

Направити ово је неопходно, коначно, у Севастопољу. Овде, обративши се људима, будимо Русију. И људи су се одазвали. Помислили су на нову Русију. И самим тим нашли себе. Такав идеал мења материјални свет. Правда, Савест, Подвиг - ти крајеугаони каменови руског света постају топлији, и крв почиње брже да тече кроз жиле.

Сада не испуштајте, не тоните, не дивите се лажним симболима, како условно речено патриотским, тако и условно речено опозиционим. Севастопољ је мерило. И Севастопољ је тачка одбројавања, један од сакралних центара Русије. „Точка сборки“ је једна етапа пута ка бољем. Пута ка садашњој Отаџбини. На том путу ниједан човек није случајан. Он скупља и чува смисао, он држи огњени Говор људима. Треба нам мудрости, љубави и стрпљења. Фестивал руске књижевности „Точка сборки“ ће бити везан за Севастопољ.

 

петак, 27. мај 2016.

Фестиваль «Точка сборки», Севастополь, 11-14. Май 2016

Владимир Коларич: "Чтобы мир был возможен", Фестиваль «Точка сборки», Севастополь, 11-14. Май 2016,  http://cultpoint.ru/festival-tochka-sborki-sevastopol-11-14-maj-2016-vpechatleniya/. (перевод Елена Буевич)

 

Pantelejmon Komarov na Hiperboreji!

Tri pesme Pantelejmona Komarova, u mom prevodu objavljene su na blogu Hyperborea.
Pantelejmon Komarov je mladi ruski pesnik, scenarista i reditelj iz Sevastopolja i ovo je prvi prevod njegove poezija na neki strani jezik.
Njegove pesme poseduju izraziti rok senzibilitet u žudnji za ličnom slobodom, ali i značajne religijsko-mističke slojeve.

http://hiperboreja.blogspot.rs/2016/05/tri-pesme-pantelejmon-komarov.html

четвртак, 26. мај 2016.

VEČNE PRIČE (Luka Piljagić, Nova logika, 2016)


Vladimir Kolarić

 

BITI ILI NE BITI

 

Nema zabušavanja kod Luke Piljagića. Svojim prekaljenim telom, u autorskoj predstavi „Večne priče“ (Nova logika, 2016), zamišljenoj kao omaž Šekspiru ali i Piljagićevom učešću u KPGT-ovom Šekspir festu pre trideset godina u Subotici, on demonstrira svu konkretnost pozorišta i istorije, surovu konkretnost vlasti i oslobađajuću konkretnost života.

Prizore iz Šekspirovih tragedija i istorijskih drama Piljagić na početku i na kraju predstave uokviruje Eshilom i Imreom Madačem, Eshilom kao stupanjem u istoriju i u pozorište (tragediju!) istovremeno i Madačem kao pričom o istoriji i večnosti, ljudskom rodu kao takvom.

Ima u toj svedenoj i energičnoj predstavi jedne istinitosti koja je u saglasnosti između reči i dela, života i umetnosti, jedne autentične performativnosti koja od ove predstave, bez patetike rečeno, čini istinski pozorišni čin, pozorište kao takvo, ono najprostije i najlepše zbog čega je pozorište uvek postojalo i uvek će postojati. Konkretnost prisustva i prisnost susreta, bez poze i laži, i koje već samim sobom razobličava pozu i laž - to je ono što se u pozorištu uvek pamti, i što je pozorište. A „Večne priče“ čuvaju nešto od te vatre.

субота, 21. мај 2016.

АЛИСА У ЗЕМЉИ ЗМАЈА (ДАХ ТЕАТАР, 2016)


Владимир Коларић

 

АЛА ЈЕ ЛЕП ОВАЈ СВЕТ

 


„Али, да није белог зеца не би било ни Алисе“.

Представа Дах театра „Алиса у земљи Змаја“, у режији наше најбоље глумице Маје Митић, на материјалу Керолове Алисе и поезије Ј. Ј. Змаја, у првом реду упознаје и суочава децу са сценским језиком као таквим. Главни „предмет“ ове представе је, дакле, оно што се назива сценским изразом или чак „сценичност“ као таква.

Ова сценичност је језик којим се конституише једна специфична дечија и деци прилагођена логика, један од начина на који деца себи објашњавају свет у ком живе и у њега уводе какав-такав ред. Један од начина, али уједно и трагање за самим обрасцем дечијег преосмишљавања и преображавања задатог света, само деци својственог начина борбе са светом.

Поштујући ту логику, и не бојећи се игре, једног вештог прожимања дечије игре као исходишта и сценске игре као задатости, не плашећи се имагинације него у њој уживајући, и што је најважније, ни мало се не бојећи деце, ови сјајни и за наше прилике ретко припремљени и фокусирани глумци (Ивана Миленовић Поповић, Анђела Поповић, Иван Николић и сама Маја Митић), успевају да нам кажу и понешто о моћи и контроли, о страховима и надама, али свакако највише о слободи, коју у овој представи као да удишемо. Удишемо је заједно са мирисом позоришта самог, подсећајући се да и позориште може да буде слобода, да мора да буде слобода. Довести децу на ову представу, у ово и овакво позориште, значи довести их негде где ће им бити добро.

 

О Кустурици и Русима на ИСКРИ

Мој текст о односу Руса према Кустурици и феномену његове популарности у Русији и "глобалном Истоку" на порталу ИСКРА:

http://iskra.co/reagovanja/vladimir-kolaric-o-kusturici-i-rusima/

петак, 20. мај 2016.

Још једном о Криму на порталу ИСКРА

На порталу ИСКРА објављен је још један мој текст о Криму, Севастопољу и фестивалу ТОЧКА СБОРКИ. Ради се о ширем, информативнијем и аналитичнијем чланку од оног објављеног на "Одбрани уметности".

http://iskra.co/reagovanja/vladimir-kolaric-krim-u-traganju-za-novim-pocetkom/

понедељак, 16. мај 2016.

Тихон Синицин о ТОЧКИ СБОРКИ, Владимиру Коларићу, Садулајеву...

Одличан севастопољски песник и познавалац византијске естетике Тихон Синицин на свом блогу о фестивалу ТОЧКА СБОРКИ и мом боравку у Севастопољу. Тихон је занимљив и упечатљив човек, мој неформални водич кроз скривене тајне Севастопоља.

http://vk.com/tihonsinitsin?w=note16646626_11751476

Фестивал ТОЧКА СБОРКИ, Севастопољ, 11-14. мај 2016, утисци


Владимир Коларић

 

ДА ЈЕ МИР МОГУЋ

 


Русија није уморна и као да никада неће бити. Може бити разарана, споља и изнутра, може бити угњетавана, такође и споља и изнутра, презирана и самопрезрена, може бити у рововима и катакомбама, али ће је бити.

И ако овај пут енергије за ту обнову, и за те обнове - све једну за другом - нема више ни Москва ни Петербург, ни њена Европа ни њена Азија, ни њена Евроазија (!), имаће је онај ко може, треба и мора да је има. Имаће је Сибир, имаће је Средња Азија, имаће је - можда и најпре - Севастопољ и Крим.

Са традицијом храбрих и слободних, још од у античка времена насељених Дорана, са искуством чворишта највећих светских цивилизација и култура, са љубављу према слободи коју имају само они који су за њу морали крвљу да се боре, сопственом крвљу, са животним полетом оних који знају да он није нешто што се подразумева и што је дато, него што се осваја и задобија, као и све вредно на овом свету.

И зато је потребан нови језик да образложи нове вредности, језик слободе за слободне, храбрих за храбре, како језик не би био само још један кавез од многих.

Севастопољ жели да пева песму слободе, са својим дивним људима, свих генерација и друштвених слојева, са својом елитом која схвата неопходност промене, неопходност тога да више не може овако, јер је на својој кожи осетила шта значи кад је „овако“, и шта ће значити ако тако још дуго буде било. Јер не заваравајмо се, на Криму ће се опет кола сломити, као толико пута у историји, као и код нас на Балкану. То су два чворишта, две потенцијалне, поред још једне, кавкаске, у пределима данашње Осетије, тачке слома унутар нашег културног ареала. Али, а то је оно због чега све ово и треба говорити, и то сасвим трезвено говорити - не само тачке слома него и тачке препорода.

Оно што је у свему томе ново - то да је у овој тачки, Севастопољу кримском, руском и светском - то и препознато, да је довољан број људи то препознао, и да то лебди у ваздуху, и да само чека да то препозна не само остатак света, него и остатак Русије.

И ми који смо били и учествовали на фестивалу ТОЧКА СБОРКИ у Севастопољу (11.14 мај 2016) били смо ту да такву вољу потврдимо и подржимо, и да помогнемо да се таква воља изрази, да помогнемо да се нађе језик, онај оживотворавајући логос који ту воље може да претвори у акцију, у остварење, да сањано постане стварност. Да помогнемо не по задатку, по наруџбини, него по знању и по надахнућу, по сопственој слободи, упркос сопственим ограничењима.

И немојте ми говорити о национализму, империјализму и било каквим измима. Јер чега од тога може бити тамо где је Анатолиј Ким, Рифат Гумеров, Рене Гера, Марина Кудимова, Нина Садур, Јуриј Нечипоренко, Герман Садулајев, Јелена Бујевич, где је покретач фестивала Платон Беседин, где сам у крајњој линији - ја!

Доста је било кукавичлука, интрига и смрти, ове одвратне шизофреније и укопаности, тог фанатизма самоуништавања и у самоуништавању, те смртоносне лењости.

Севастопољ, са својим Херсонесом, једним од најважнијих тачака на планети - као образац развоја и препорода цивилизације, али и образац препорода сваке појединачне, конкретне и непоновљиве људске личности: од паганизма, развоја материјалне културе, преко изградње душевне културе како у домену појединачности тако и међуљудских односа, па све до духа и васкрсења. Јер како је рекао класик руске књижевности Анатолиј Ким, подржавајући један мој говор, овде су потребне нове парадигме, а не стално једне те исте дуалистичке матрице. Нове парадигме које би  осим живота и смрти у себе укључили и - бесмртност. Тек таква логика може бити права логика, логика будућности и логика за будућност, за превладавање једног стања света за које знамо и верујемо да мора - и речима севастопољског песника-гимназијалца Пантелејмона Комарова - да може бити превладано. Логика која даје потврду нашем потајном уверењу да је мир могућ.

недеља, 08. мај 2016.

Religija i pomirenje u filmu ISCELJENJE Ivana Jovića (pun tekst)

Moj možda najznačajniji i najosobeniji rad.

Vladimir Kolarić: "Religija i pomirenje u filmu Isceljenje Ivana Jovića“, u zborniku Mediji, religija, nacionalizam i tranziciona pravda (prir. Dubravka Valić Nedeljković, Nikola Knežević, Srđan Sremac i Dinko Gruhonjić), Centar za ostraživanje religije, politike i društva - Odsek za medije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, 2015.


https://www.academia.edu/25122938/Vladimir_Kolari%C4%87_Religija_i_pomirenje_u_filmu_Isceljenje_Ivana_Jovi%C4%87a_Mediji_relgija_nacionalizam_i_tranziciona_pravda_2015_