понедељак, 27. децембар 2010.

Priča: Kurva

Moja priča, objavljena u zbirci "Lutalice" (SKC Kragujevac, 2006).


Vladimir Kolarić


KURVA





Otkrio je grudi, krenuo je prema njoj, osećao se dobro.

«Sviđa ti se ovo, vojniče?»

Oblizivao je gornju usnu, požudno.

Milovala mu je bradavice, rasplitala malje.

«Koliko dugo ovo nisi radio, vojniče?»

Nije želeo da priča. Legao je preko nje.

«Lep si vojniče, znaš li to», rekla je.

Zastao je. Gledao je kurvu u oči.

«Muškarci nisu lepi. Muškarci su snažni.»

«Kako ti kažeš, vojniče.»

Otišao je. Znala je da neće moći. Trudio se.

Krenula je dalje. Ušla je u Zeleni cvet, okupljalište kurvi, svodnika i divljih taksista.

«Mi smo najgora sorta», potapšala je Melani po leđima.

Melani joj je ostavila trag ruža na obrazu.

«Našla sam nešto, lutko.»

Kurva je ispružila dlan.

«Ne to, lutko. Nešto za sebe. Nekog. Lovana.»

«Patetična si, Melani.»

«Rekao mi je da moram da popravim zube. Ništa drugo. Šta misliš, koliko će to da košta?»

«Ako je lovan, neka plati.»

«Obećala sam da to preuzimam na sebe. To je pitanje časti.»

«Otkud tebi čast, Melani?»

«Stvarno si kurva, Zarzet.»

«Jesam.»

Zarzet je zapalila cigaretu. Bilo je zagušljivo.

«Da izađemo malo?»

«Zar se nisi dovoljno nakupila zime?»

«Zime nikad dovoljno.»

Ustala je. Pogledala je Melani.

«Taj tvoj... lovan.»

«Da?»

«Valjda ne očekuje devicu?»

«Idi, Zarzet.»

Zarzet je znala gde da nađe Maršala. On je dobar čovek. Prodavao je šešire na buvljaku.

«Ko još kupuje šešire, druže?», pitala ga je, svaki put kad ga vidi.

«Ne takvi kao ti, Zarzet», odgovorio bi on, uvek ozbiljan.

«Pokloni mi jedan, hoćeš?»

«Kupi i pokloniću ti.»

Sela je na stolicu pored njegove. Grejala je noge na njegovom kaloriferu.

«Popušiću ti.»

«Prvo operi zube», rekao je Maršal.

«Zašto me ne uzmeš?»

«Zato što si kurva.»

Uvek bi lepo razgovarali. Pričao bi joj o svom sinu, koji je u domu u Koviljači. Majka mu je bila luda i umrla je, Maršal nije mogao sam da ga gaji, pa su ga dali u dom.

«Uzmi Darka iz doma. Ja ću ga čuvati. Da budemo familija, druže.»

«Jes, familija, ko u Kumu.»

«Ti si loš čovek, druže.»

«Idi onda.»

Uvek je ostajala. Maršal je danas prodao čak dva šešira.

«Poslao sam mu paket. Nadam se da mu tamo sve ne razgrabe.»

«Neće, jak je on.»

«Kako znaš, kad ga nisi videla?»

«Jesam. Tvojim očima.»

Maršal je izgledao dirnut.

«Život je težak, Zarzet.»

«To je najpametnije što imaš da kažeš?»

«Tukao bih te da si moja.»

«Neka.»

Uveče ju je pokupio neki ugojeni, u krajsleru.

«To, to, to», groktao je kao svinja.

Kurac mu je smrdeo na ribu.

Sela je u taksi i odvezla se do Banje Koviljače. Potrošila je sve što je imala.

Potražila je Darka u domu. Stao je pred nju.

«Ja sam tvoja nova mama», rekla je. Pošle su joj suze.

Darko ju je gledao.

«Ti si kurva», rekao je.

Maršala je našla za tezgom, na starom mestu.

«Tvoj sin je divan. Zavolela sam ga ko rođenog.»

Zgrabio ju je za vrat. Privukao sebi. Krkljala je.

«Ne prilazi mom sinu.»

Dok je odlazila, posrćući, dodao je za njom:

«Kurvo.»

Vojnik je došao ponovo. Rekao je:

«U džepu imam bajonet.»

«Ubodi me.»

Čekala je. Spremna.

Ponovo nije mogao.

Melani je pušila cigaretu.

«Još nisi popravila zube.»

Melani je odmahnula glavom.

«Šta je sa onim tvojim, lovanom?»

Melani je ćutala.

«Ništa», rekla je najzad.

1 коментар:

  1. Одлична прича, Владимире. Заиста изврсна, не знам шта друго да кажем.

    ОдговориИзбриши