STIV DŽOBS: Ja, Stiv

Vladimir Kolarić

 

POETIKA INVENCIJE

 

Osnovni principi prema kojima razmišlja Stiv Džobs se, paralelno i saglasno sa poslovnim, mogu smatrati estetičkim, ali i poetičkim. Estetički se definišu najpre brigom o recepciji, a poetički brigom o procesu nastanka i gradivnoj dovršenosti proizvoda. I jedan i drugi princip ujedinjeni su naglaskom na usmerenosti i jednostavnosti, i to na jednostavnosti koja je ujedno funkcionalna i receptivna, i na usmerenosti koja je ujedno proizvodna  i upotrebna.

Stalan naglasak na želji za promenom sveta ovde nije puki marketinški slogan, niti je želja za izvrsnošću i prvorazrednim kvalitetom proizvoda, kao i svih faza njegovog nastanka, počiva na isključivo „robnoj“ logici: ovde se radi o odsustvu idolatrije koja proizvod čini tek (makar i samo simboličkim) oruđem moći bilo njegovih neposrednih proizvođača bilo sistema i ideologije koja ga je proizvela, već, u sasvim liberalnom duhu, podsticanju i uvećanju kvaliteta iskustva onih koji proizvod koriste, odnosno odgovornosti onoga koji proizvodi nešto što omogućava, podstiče i uvećava stvaralaštvo i komunikaciju, i time pomaže razvijanju ljudskih ličnosti.

Citati koji oblikuju knjigu „Ja, Stiv: Stiv Džobs sopstvenim rečima“ (priredio Džordž Bim, Vulkan, Beograd, 2013) podstiču žal za manjkom ili čak odsustvom sličnih načela i težnji u savremenoj umetnosti, sličnog razumevanja etike i estetetike umetničkog poiesisa. Neshvatanje potrebe za izvrsnošću i inovativnošću, odnosno za odgovornošću, preveliki deo savremene umetnosti čini nepotrebnom i zamornom. Teza da „pravi umetnik isporučuje“, u kontestu poetičke i estetičke vizure (vizije) prisutne u ovoj knjizi, najednom više nije tako strašna, već nas podseća na vrhunce umetnosti: strah od kapitalizma ne bi trebalo toliko lako da se  pretvara u strah od umetnosti kao poisesisa i techne, odnosno strah od umetnosti kao takve.

U takvoj jednoj perspektvi, u osnovi svakog stvaranja i proizvođenja stoji vizija, a u osnovi vizije neko uviđanje, kao još jedna temeljna poetsko-estetska kategorija: „Mislim da se sposobnost uviđanja sastoji iz veštine da vidite ono što je oko vas, da objedinite elemente na dotad neviđen način i u pronalaženju načina da sve to predočite drugima, koji ne raspolažu takvim uviđanjem“.

Ako priručnici za pravljenje i podsticanje bilo koje umetnosti i umetničkog stvaralaštva uopšte imaju nekog smisla, bar posle Aristotelove „Poetike“, ova knjiga je, što već prethodni citat najavljuje,  jedan od boljih. Naravno, ako makar u osnovi prihvatate njen etos i njenu osnovnu motivaciju: „Raspolažete ograničenim vremenom, stoga nemojte da živite tuđe živote. Ne dozvolite da budete zarobljenici dogme. Nemojte živeti na osnovu tuđih razmišljanja. Ne dozvolite da buka tuđih mišljenja zatomi vaš unutrašnji glas. Najvažnije od svega je da iznađete hrabrost da sledite vlastito srce i intuiciju. Oni već nekako znaju šta stvarno želite da budete. Ništa drugo nije toliko važno“.