субота, 30. јун 2018.

Харолд Пинтер: БЕЗ ПОГОВОРА (режија Вида Огњеновић, 2018)


Владимир Коларић

Без поговора


Опште је место да је мало оних који су тако успешно, сценски их одигравајући, разоткривали дубоке механизме друштвеног насиља као Харолд Пинтер. Уз увек присутну или присутно-одсутну инстанцу моћи и контроле која на тајанствени начин утиче на животе ликова, али која понекад поприма и нешто другачије, амбивалетније конотације, дајући ликовима и њиховој драми егзистенцијалну и чак метафизичку дубину.

Комад „Без поговора“ је донекле типичан Пинтеров краћи комад о лудилу насиља, које се не представља као ексцес него упућује на структуру поретка, с тим што овај пут његови јунаци нису „мирни грађани“ који западају у свето лудило моћи, него професионалне убице. Од којих један страда не само зато што покаже вишак слабости према жртви женског пола, него пре свега зато што се усуди да, и то чак више него једном, постави питање „Ко му је рекао да то уради?“, односно ко је тај који је човеку рекао „Убиј!“, а пре тога научио човека да се таквом налогу повинује.

Представа „Без поговора“, у продукцији Факултета савремених уметности и Драмске групе „Жаока“, у режији Виде Огњеновић прецизно је и прегледно режирана, са основним циљем да да простора младим глумцима, Милану Узелцу (Бен) и Огњену Дрењанину (Гас), којима је ово била дипломска представа.

А они су од свог испита имали снаге да направе истински позоришни чин, који има разлога да постоји и независно од повода, односно да интересује и друге осим њихових рођака и другара. У представи се осећа та специфична и тешко описива пинтеровска тензија, која превазилази психо-социјалну мотивацију, глума почива на прецизном маркирању односа моћи, који дају ритам сваком гесту и реплици, а нечије свевидеће око, и оно овозамаљско и оно друго, тајанственије, готово је опипљиво присутно. Пад метком покошеног Гаса на крају представе, акробатски прворазредно изведен, стога не бива тек атракција, него оприсутњење највеће трагедије свеопштег постојања - (само)поробљености не само човека него и свега живог, и бесмисла смрти која из такве поробљености не избавља.

У таквом свету нема поговора, јер нема ни разговора, ни живота.

Нема коментара:

Постави коментар