Ovaj intervju sa Warholom iz 2010. godine je, naravno, izmišljen, što ne znači da je manje zanimljiv, ili manje stvaran, uostalom. Pitanje je da li se uopšte radi o Warholu, ali se svakako radi o umetnosti. Uživajte!
А: Шта највише волиш?
Б: О, ја?
А: Да, ти. Шта највише волиш?
Б: Фармерке.Оне су чисте.
А: Стало ти је до чистоће?
Б: Да, па ваљда. Осим у сексу.
А: Шта то значи прљав секс? На шта мислиш?
Б: Не знам.
А: Морално или физички?
Б: Ах, ваљда... Иначе сам чист човек. Перем зубе пре спавања.
А: А пре секса?
Б: И после, обавезно.
А: Шта, бојиш се бактерија или...?
Б: Па, опасне су те бактерије. Мада не знам да ли да верујем у то.
А: Бојиш ли се болести?
Б: Често имам кијавицу. Ваљда због полена.
А: Мислио сам на оне везане за секс.
Б: Ја мало упражњавам секс.
А: Користиш ли заштиту?
Б: О, не.
А: Зашто?
Б: Мислим, кондоми су супер, тако су вештачки, али шта ће то мени...
Не видим...
А: Треба ти. Можеш да се заразиш или ти неког да заразиш.
Б: То не бих волео.
А: Кад сам те питао шта волиш, мислио сам на уметност.
Б: Не волим уметност.
А: Али ти си уметник.
Б: О, нисам.
А: Јеси. Ево, видео сам те у водичу кроз савремену уметност. Твоје
име, са фотографијом.
Б: Фотографијом, стварно? Како изгледам?
А: Лоше.
Б: Тако сам и мислио. Никад добро не испаднем на фотографијама. Не
могу никако да ишчистим бубуљице.
А: Смета ти то?
Б: О, па непријатно је.
А: Мислио сам да ти је свеједно.
Б: Свеједно ми је.
А: Значи, ипак си уметник?
Б: Ко је издао ту књигу?
А: „Ташен“.
Б: Они немају појма.
А: Стварно тако мислиш?
Б: Али су много слатки. Имам све њихове књиге.
А: Која ти је омиљена?
Б: Има нека о морнарима.
А: О, та је кич.
Б: Кич? Зашто кич?
А: Не мислиш да је кич?
Б: Па, не знам. Можда је кич. Па шта онда?
А: Ништа. Многи мисле да си ти кич уметник.
Б: Ох, уметник, не. Ја мрзим уметност. Имам празне зидове.
А: А где држиш своје слике?
Б: Не држим их, одмах их поклањам.
А: Али ти си богат човек. Хоћеш рећи да је то од наследства?
Б: Па, не поклоним баш све.
А: Неку и продаш?
Б: Да.
А: Ниси ми одговорио.
Б: Молим?
А: Шта волиш у уметности?
Б: Има овај што прави лепе рукавице...
А: У уметности, рекао сам.
Б: Негде сам погрешио?
А: Само желим одговор.
Б: Па, сигурно, сад сви воле Вермера.
А: А ти?
Б: О, да.
А: Стварно? Шта је то што волиш код њега, шта ти се свиђа?
Б: Не знам, лепо је. Лепо изгледа на разгледници.
А: Имао си некад разгледницу са сликом Вермера?
Б: Не, али има таквих... У Белгији.
А: Холандији.
Б: Да, Холандији. А замисли да се његово име другачије изговара, сви
би мислили да је Француз. Хи-хи.
А: То ти је смешно?
Б: Шармантно је. Волео бих да за мене сви мисле да сам Француз.
А: Зашто?
Б: Французи су тако... фини.
А: Био си некад у Француској?
Б: Не.
А: Познајеш ли неког Француза?
Б: Не, хвала Богу.
А: Неки кажу да твоји филмови личе на француске. Пореде те са
Годаром.
Б: Са ким?
А: Жан-Лик Годар, француски редитељ.
Б: Не знам, нисам чуо. Верујем да је добар.
А: Значи, кажеш да ниси гледао француске филмове?
Б: Гледао сам један... хм. Мрзи ме да читам титлове.
А: А ако је сихронизовано?
Б: То је неподношљиво.
А: Па шта онда, осуђен си само на америчку уметност?
Б: Не подносим америчку уметност.
А: Али ти си амерички уметник.
Б: Ако тако кажу...
А: Слажеш се?
Б: Па, слажем се.
А: Значи, ипак си уметник?
Б: О, да. Гари ми је нешто болестан данас.
А: А шта он треба да ради?
Б: Он пије пуно пива и онда пиша на платно које одредим.
А: Није свеједно које платно?
Б: Наравно да није свеједно. Платна су различита.
А: Ти после радиш на њима?
Б: О да, малo.
A: A зашто баш Гари то ради?
Б: Па, он то уме.
А: Поздрави Гарија.
Б: Хоћу.
А: И хвала на разговору.
Б: Хвала. Мислим, нема на чему.
А: Шта највише волиш?
Б: О, ја?
А: Да, ти. Шта највише волиш?
Б: Фармерке.Оне су чисте.
А: Стало ти је до чистоће?
Б: Да, па ваљда. Осим у сексу.
А: Шта то значи прљав секс? На шта мислиш?
Б: Не знам.
А: Морално или физички?
Б: Ах, ваљда... Иначе сам чист човек. Перем зубе пре спавања.
А: А пре секса?
Б: И после, обавезно.
А: Шта, бојиш се бактерија или...?
Б: Па, опасне су те бактерије. Мада не знам да ли да верујем у то.
А: Бојиш ли се болести?
Б: Често имам кијавицу. Ваљда због полена.
А: Мислио сам на оне везане за секс.
Б: Ја мало упражњавам секс.
А: Користиш ли заштиту?
Б: О, не.
А: Зашто?
Б: Мислим, кондоми су супер, тако су вештачки, али шта ће то мени...
Не видим...
А: Треба ти. Можеш да се заразиш или ти неког да заразиш.
Б: То не бих волео.
А: Кад сам те питао шта волиш, мислио сам на уметност.
Б: Не волим уметност.
А: Али ти си уметник.
Б: О, нисам.
А: Јеси. Ево, видео сам те у водичу кроз савремену уметност. Твоје
име, са фотографијом.
Б: Фотографијом, стварно? Како изгледам?
А: Лоше.
Б: Тако сам и мислио. Никад добро не испаднем на фотографијама. Не
могу никако да ишчистим бубуљице.
А: Смета ти то?
Б: О, па непријатно је.
А: Мислио сам да ти је свеједно.
Б: Свеједно ми је.
А: Значи, ипак си уметник?
Б: Ко је издао ту књигу?
А: „Ташен“.
Б: Они немају појма.
А: Стварно тако мислиш?
Б: Али су много слатки. Имам све њихове књиге.
А: Која ти је омиљена?
Б: Има нека о морнарима.
А: О, та је кич.
Б: Кич? Зашто кич?
А: Не мислиш да је кич?
Б: Па, не знам. Можда је кич. Па шта онда?
А: Ништа. Многи мисле да си ти кич уметник.
Б: Ох, уметник, не. Ја мрзим уметност. Имам празне зидове.
А: А где држиш своје слике?
Б: Не држим их, одмах их поклањам.
А: Али ти си богат човек. Хоћеш рећи да је то од наследства?
Б: Па, не поклоним баш све.
А: Неку и продаш?
Б: Да.
А: Ниси ми одговорио.
Б: Молим?
А: Шта волиш у уметности?
Б: Има овај што прави лепе рукавице...
А: У уметности, рекао сам.
Б: Негде сам погрешио?
А: Само желим одговор.
Б: Па, сигурно, сад сви воле Вермера.
А: А ти?
Б: О, да.
А: Стварно? Шта је то што волиш код њега, шта ти се свиђа?
Б: Не знам, лепо је. Лепо изгледа на разгледници.
А: Имао си некад разгледницу са сликом Вермера?
Б: Не, али има таквих... У Белгији.
А: Холандији.
Б: Да, Холандији. А замисли да се његово име другачије изговара, сви
би мислили да је Француз. Хи-хи.
А: То ти је смешно?
Б: Шармантно је. Волео бих да за мене сви мисле да сам Француз.
А: Зашто?
Б: Французи су тако... фини.
А: Био си некад у Француској?
Б: Не.
А: Познајеш ли неког Француза?
Б: Не, хвала Богу.
А: Неки кажу да твоји филмови личе на француске. Пореде те са
Годаром.
Б: Са ким?
А: Жан-Лик Годар, француски редитељ.
Б: Не знам, нисам чуо. Верујем да је добар.
А: Значи, кажеш да ниси гледао француске филмове?
Б: Гледао сам један... хм. Мрзи ме да читам титлове.
А: А ако је сихронизовано?
Б: То је неподношљиво.
А: Па шта онда, осуђен си само на америчку уметност?
Б: Не подносим америчку уметност.
А: Али ти си амерички уметник.
Б: Ако тако кажу...
А: Слажеш се?
Б: Па, слажем се.
А: Значи, ипак си уметник?
Б: О, да. Гари ми је нешто болестан данас.
А: А шта он треба да ради?
Б: Он пије пуно пива и онда пиша на платно које одредим.
А: Није свеједно које платно?
Б: Наравно да није свеједно. Платна су различита.
А: Ти после радиш на њима?
Б: О да, малo.
A: A зашто баш Гари то ради?
Б: Па, он то уме.
А: Поздрави Гарија.
Б: Хоћу.
А: И хвала на разговору.
Б: Хвала. Мислим, нема на чему.
Liči... :-)
ОдговориИзбриши