уторак, 09. јун 2015.

Izložba OnAstrano VANJE ČANKOVIĆA

Vladimir Kolarić
 
оnAstrano
 
 
Govoriti o izložbi crteža Vanje Čankovića pod sasvim nadrealističkim naslovom "OnAstrano" (UK Parobrod, 2.6.-10.6. 2015) je problem po sebi, jer ovi radovi kao ne samo da ne traže, nego kao i da neće reč, neće govor o sebi. Koliko god toga rekli osećate frustraciju, nemost, brbljanje, sopstvenu nemoć ukratko. Ovi radovi kao da neće da budu prevedeni, jer se najpre kao da ne zna čega bi oni zapravo mogli da budu prevod, šta je ono što oni modeliraju, i šta je ono na šta referišu.
Problem ne sa ovakvom umetnošću, već sa pisanjem o ovakvoj umetnosti, jeste dakle problem referenta. Ovi majstorski, precizni radovi hoće da budu jezik za sebe, svoj jezik, jezik sam, koji o nečemu ipak govori, i to o nečemu čemu se samo tim jezikom i može govoriti.
Stoga i naslov: ne onostrano, ne nešto "sa one strane" na šta upućujemo svojim govorom i svojim postojanjem, već nešto najpre strano, drugačije, jedna radikalna nova mogućnost, pa time, upravo kao ta radikalna nova mogućnost, i nešto nastrano.
Biti nastran, dakle, ići nekim svojim putevima, ne slediti utrte staze, ne prihvatiti zadate dualizme, ni horizontalne ni vertikalne. Sa tom svešću autor se odriče i proricanja šta bi umetnost u budućnosti, ili šta ne bi, trebalo da bude. U tom smislu, autor opet nešto neće, na nežan način neće, a neće ni tradicionalizam ni avangardu, neće ni ulogu roba ni proroka. Ukratko ovaj autor kao da (zamislite!) neće nikakvu vlast.
Ukratko, maksimalna konkretnost, jedna (nastrana) trezvenost, jedan nepotkupljiv pogled i jedna nežnost koja nikoga zapravo ne bi htela da povredi, ni potiranjem ni poricanjem ali ni proricanjem.
Autorka izložbe, Ana Makragić, uradila je sjajan posao ponudivši jedan osoben i promišljen tekst od mnogobrojnih rasutih, naizgled tek slučajnih tragova Čankovićevog tehnički sjajnog  i umetnički suptilnog jezikotvorstva.
 

Нема коментара:

Постави коментар