Vladimir Kolarić
JEDAN
OD NAČINA DA SE BUDE SLOBODAN
Psoliko-svinjsko-humanoidna
neodređenost Kerova iz knjige crteža Duška Paunkovića („Kerovi“, autorsko
izdanje, 2015) ne računa na referencijalnost koliko na refleksivnost, ne upućuje
na neku stvarnost i neko značenje koliko u samom činu recepcije sugeriše suočavanje
sa sopstvenim likom i našim predstavama tog lika, ona dakle nema funkciju
dvogleda ili durbina, već ogledala.
Sižejna struktura tih
crteža je takođe građena na principu pogleda, odnosno refleksivnost je ugrađena
u samu sižejnu strukturu crteža. Naš receptivni pogled je na taj način
posredovan ovim „strukturalnim“ pogledom, i to na dva načina: funkcijom „onog
koji posmatra“ i „onog koji reaguje“ ugrađenom u tipološki sklop sižea i, kao
drugo, verbalno-ikoničkom referencijalnošću koje crteže postavlja u (vrlo
širok) socijalno-kulturni kontekst njihove recepcije.
Paradoksalno, stoga,
umetničko i spoznajno dejstvo ovih crteža počiva najpre na principu
identifikacije, gde se mi ne identifikujemo sa Kerovima kao umetničko-spoznajnim
modelima nas samih (i dakle svetom Kerova kao modelom našeg sopstvenog sveta),
nego odmeravamo sopstveni identitet sa sopstvenim predstavama o njemu, a
posredstvom sopstvenog „ogledanja“ u ovim vizuelno-verbalno-sižejnim
strukturama, odnosno uz „pomoć“ ovih struktura.
Identifikacija ovde,
stoga, nije pitanje predstavljanja bilo u njegovom tautološkom (simulacija) ili
u dualističkom (fikcija) vidu, već pitanje identiteta kao takvog.
Ovi nepretenciozni,
inteligentni i duhoviti radovi nam svojim primerom i postojanjem ukazuju na
jedan od načina na koji se može biti slobodan.
Нема коментара:
Постави коментар