Vladimir Kolarić
U
RALJAMA LUDILA
Još jedan Revizor, još
jedan film o užasu ruske provincije i užasu ruske političke klase
(birokratija+inteligencija) i još jedan film o (jednom specifičnom, u ruskom
shvatanju) antihristu. I kažu nam kontroverzan film, sve do granice političke i
ideološke instrumentalizacije u ova predratna vremena.
Još jedna obavezna
priča o malim ljudima, ovaj put ne u vihoru istorije, nego u raljama jednog
ludila, ludila bezakonja. Još jedan ruski film koji toliki, iz nekog razloga,
gotovo po automatizmu povezuju sa Tarkovskim.
Ipak, „Levijatan“ Andreja Zvjaginceva je i
film o božanskom utemeljenju vlasti, svake vlasti, i to je ono što povezuje
biblijsko, a zatim hobskovsko shvatanje Levijatana, sa aktuelnom apokaliptikom
i ideologizacijom religije. Tu bi se nešto htelo ovim filmom, na toj ravni. Na
ravni ruske ideje, jedne eshatološke ideje zapravo, čija je srž u odnosu Crkve i
države. Najbolji savremeni ruski filmovi se, na ovaj ili onaj način, time bave.
Između pozicije svedočenja o prisustvu Carstva Božijeg u ovom svetu i pozicije
pretvaranja ovog sveta u Carstvo Božije. Cela ruske istorija (ne samo ruska
istorija ideja ili istorija ruske ideje) je u tome.
Ali ovaj film nema,
ipak, onu drskost i urnebesje Lunginovog „Dirigenta“ ili „Jelene“ samog Zvjaginceva.
Negde se popušta u završnici. Između jedne tendencioznosti na planu politike i
na planu sopstvene idejne i kulturološke legitimizacije unutar onog što se
percepira kao glavni tok ruske kulture, i jedne neodređenosti, nesigurnosti,
tendencioznosti druge vrste, one koja simulira nedostatak svake
tendencioznosti. Konkretnost ljudskog lika se pretvara u jukstapoziciju opštih
mesta.
Prazno mesto za
Pantokratora, u završnoj sceni filma, slaba je poenta, zapravo u kontekstu
filma nije poenta uopšte. To je trik kojim se simulira idejnost i
provokativnost. Gde je „Jelena“, gde je ona jeziva slika revolucije kao revolucije bezakonja, tajne bezakonja, one pretnje koja nam
diše za vratom, ne samo u Rusiji? Nema je, i ne znamo čega zapravo ima. To nije
pitanje ideologije, to je pitanje smisla.
Ovo nije antiruski
film, naravno. To je jedan umoran i zbunjen ruski film. I nije jedini.
Нема коментара:
Постави коментар