четвртак, 27. октобар 2016.

ЈЕЛЕНА БУЈЕВИЧ: Две душе (Граматик, 2016)


Владимир Коларић

 

НАХРАНИТИ ХЛАДНЕ

 

На Сајму сам говорио на промоцији збирке песама „Две душе“ руске песникиње из Украјине Јелене Бујевич, у издању Граматика и преводу Душице Мрђеновић.

Са Јеленом сам већ стекао завидно искуство заједничких наступа, тамо где смо се први пут и срели лицем-у-лице, на чаробном Криму. Читао сам своје преводе Ломоносова а она оригинале, затим она своје преводе са српског а ја оригинале; растурали смо у полутатарском селу Орлиноје и севастопољској гимназији, али и у ток-шоу програмима две телевизије.

Са Јеленом се лако разумети, не само због њеног знања српског и њеног познавања и љубави према српској култури и језику. Ради се о интуитивној и рафинираној особи, најдубље ураслој у богато наслеђе руске поезије. А према руском схватању, поезија није мртво слово на папиру, сујета и декламација, него сама основа културе, која најдубље утиче на формирање човекове личности, његовог и њеног унутрашњег света.

Поезија се тако никада не одрађује, ни када се пише ни када се изводи. А она се, у донекле источњачком маниру, итакако изводи, у преплету рецитовања, певања и глуме. Ово је такође велики адут Јелене Бујевич, која је поред тога што је „школована“ песникиња (завршила је одсек поезије на Књижевном институту Горки!), и школована музичарка, пијанисткиња, која предивно пева, а у слободно време учи танго.

Њени стихови су у формалном смислу свакако проводници донекле магистралне традиције руске поезије, али и сведочење дубоког личног и историјског искуства, као и искуства које обично одређујемо као духовно. А управо такво опредељење, такво схватање поезије, а не избор песничке форме, оно је што ову песникињу везује за најбоље у руској поезији, која се никада није одрекла темељних питања смисла, суочавања са егзистенцијалним питањима која се дубоко тичу сваког од нас.

Јер није поезија ту само да нас разоноди, „културно уздиже“ или проширује сазнање, већ и да нас храни, оним чиме само поезија може да нас нахрани, како би било мало живота у нама.

Четири песме Јелене Бујевич у мом преводу објављене су у интернет магазину Хипербореја, на адреси:

Нема коментара:

Постави коментар