LOGBOOK. SERBISTAN (Želimir Žilnik, 2015)

Vladimir Kolarić

 

KROZ PUSTINJU I PRAŠUMU

 

Šteta je propustiti makar i jedan Žilnikov film, jer propuštate iskustvo ljudske lepote i ljubavi. Iskustvo da je čovek više od svega onoga što ga obeležava, žigoše kao stoku na ranču, nazivalo se to kulturom, ideologijom, svejedno. Da su svi ljudi, bez obzira na sve – i zaista i bukvalno – braća. Da su čovekoljublje i blagodat jedno.

I „Logbook. Serbistan“ je takav film. Ovaj dokumentarac o azilantima pored toga svedoči i o nama kao delu sveta, nama koji smo samo ljudi i nama koji smo svet, ne svet tržišta, ne svet nasilja i obmane, već svet ljudi, ali sa svim tim metežnim pokretima koji ga sačinjavaju, a koji plaše. Uz jedan pogled na Srbiju, drugačiji pogled, tužan i ohrabrujući, onakav kakav već nudi svako istinsko ogledalo.

Zaista je grozno posle ovog filma pogledati u sebe i zaključiti da si bezdušan, ili zaključiti da si prosto umoran. Svaki čovek – ali zaista svaki – je najveća vrednost ovog sveta. A to je ogromna odgovornost za onog koji tako vidi stvari. Žilnik vidi. I to je sva snaga njegovih filmova i njegove fascinantne ličnosti. To je snaga. Neka nam takva snaga bude uzor, a ne snaga moćnika i špekulanata. Snaga slobodnih, a ne robova. Snaga pravednih, a ne silnika, ljubavnika Božijih a ne hulitelja. Snaga nas, ako smo to zaista mi.

Zaista imamo sreće sa Žilnikom.